Када ми сами себе победимо,

тада нас нико више

неће моћи да победи.

Када свако од нас понаособ победи самога себе,

тада ниједна земаљска сила неће ни помислити да икада на Србство удари!

Сада нас сви нападају, и сви по нама ударају, и сви нас као бесловесну руљу шибају, само зато што на време нисмо сами себе победили.

Не поштујемо себе, и не волимо себе, те зато никоме и не требамо.

Онај ко не поштује и не љуби своје, тај мрзи цео свет до подне, а од подне и самога себе!

Наши душмани, боље од нас самих, знају све слабости наше, све гадости наше, све подлости наше.

Наши нас душмани управо и шибају по нашим слабостима, по нашим гадостима, по нашим пороцима, да би сву рђу и сав поганлук из нас истерали.

Не кривимо душмане за наше пропасти, већ се запитајмо, зашто смо дозволили да и наши највећи душмани буду бољи од нас, буду јачи од нас, буду храбрији од нас, буду мудрији од нас!

Слаби смо, трошни и трулежни, зато што нам је лаж дража од Истине, тама од Светлости, вештаство од Духа, незнање од Знања.

Нисмо хтели својега брата за брата, па смо тако добили туђина за господара.

Стидели смо се својих Божанских Предака, зато ћемо сада мајмунским прецима туђина да се клањамо.

Своју родну груду нисмо хтели ни умом, ни душом, ни снагом да бранимо, зато ћемо од сада као чопори, као крда, гинути за недођије туђинске.

Нико неће знати ни ко смо, ни чији смо; ни одакле смо пошли, ни куда смо се запутили, ако у последњи час сами себе не победимо.

Победимо себе, па смо све битке и све ратове будуће већ сада добили!