Не посматрајмо са презиром непријатеље своје, већ им се приближимо, и упознајмо их!

Онолико колико познајемо непријатеље своје, толико ћемо и бити заштићени од њих.

Један посвећени ведски ратник каже: Битку си изгубио онога часа, када си потценио непријатеља својега!

Мудар човек (и мудар народ!), увек гледа унапред да упозна сваког човека, и све народе, у окружењу својему, и тада за њега нема изненађења.

Увек је будан, и вазда приправан!

Зна како ко мисли, зна како ко осећа, зна како ко дише.

Тако се од обичног ратника, постаје ратником светлости!

А ко је ратник светлости?

То је онај који корача Путем Светлости.

То је онај који се не брани само овим видљивим телом, већ свим телима својим – умним, разумским, душевним, духовним и божанским!

Многа ми тела имамо, иако само једно видимо и опипавамо.

Упознао сам многе Србе, и на лицу и у очима свакога Србина, чак и онда кад је радостан и насмејан, видео сам праискону тугу и сету, негде у дубинама бића унутарњег, која се никада и ничим не може сакрити.

Сваки Србин (ако је уистини Србин!) носи у бићу својему вековну патњу рода и племена својега.

Ми смо паћенички, страдалнички род и народ.

Вековна наша патња записана је у светлосном бићу свакога Србина.

Ми смо, како понаособ, тако и као народ, много патили и страдали кроза све векове својега бивања, бивствовања и битисања.

Ниједан народ, на Мајци Земљи, није толико патио и страдао као Срби што су!

А онда сам кренуо да истражујем, да трагам за узроцима и праузроцима наших патњи, мука, невоља и жртава.

Ноћима сам и ноћима размишљао о Србскоме Усуду!

Сада могу да кажем, из својега бића, да је један од узрока (праузрока) Србскога Усуда и то –

што никада нисмо упознали непријатеље своје!

Не мислим на оно површно (световно и друштвено) познавање, већ на дубинско и суштаствено (умно, душевно, духовно и онострано) познање.

Никада својим непријатељима нисмо улазили у мисли, у осећања, у снове.

Да, у снове!

Један индијански ратник каже: Ако желиш да савладаш непријатеља својега, онда уђи у његове снове, зато што је човек онакав какви су снови његови.

Човек је оно што снева!

Ми смо некада имали своје књиге мудрости, али их одавно немамо.

Те књиге и данас постоје (у Акаши!), али их ми немамо!

Немамо их зато што смо се одрекли својега Знања, својега Предања, својих митова и бајки.

Нама не могу помоћи туђинске свете књиге, туђинска предања, туђински митови и туђинске бајке, јер у тим светим књигама туђина нема нашега светлосног записа, нема нашег светлосног кода, нема наше светлосне потке.

Ми ћемо та туђинска знања примити (као што и иначе  примамо све туђинско!) главом, примити умом, али срцем, душом и бићем унутарњим –

никада појмити и схватити нећемо.

То је Закон!

Све ово вам рекох у песничком надахнућу, али сада излазим из стања надахнућа, и завршавам ово лирско писаније.

Чим се у мени прекине светлосна нит надахнућа, одамх остављам писање.

Никада и ништа нисам писао и стварао из главе.

Срце је много мудрије од главе!

Драган Симовић: ОСВЕШЋЕНО РОДОЉУБЉЕ (видео)

http://www.youtube.com/watch?v=1GoD0oN-6wc

(Опремио СТАРИ СЛОВЕН)