Мудрост давно записана у Кедровој књизи, руком песника Перуна Ора Стрибога, подно Вилинске горе, на Пупку СрбИрије:

Бирајући Богове – бирамо Усудбу.

Све што бирамо – то нас изабира.

Све што мислимо да имамо, то већ има нас.

Бирамо, и бирани бивамо.

Прослављајући своје Богове, ми прослављамо себе.

Када туђинске Богове прослављамо, онда не прослављамо себе, већ оне чији су то Богови.

Колико Лепоте има у Бозима које прослављамо, толико Лепоте има и у нама.

Наше мисли зависе од наше Вере.

Наша осећања зависе од нашег Знања.

Наша дела зависе од наших Богова.

Ако су нам Богови, Знања и Вера у Светлости, онда смо и ми у Светлости, онда и сами бивамо бића што светле.

Јер у свету и у световима, у ПраВасељени и у свим сазвежђима и јатима звезданим, влада Један Закон који се зове Законом Привлачности – све што је слично, то се међусобно привлачи!

Само Посвећени ВедСрб зна, да се слично између се привлачи.

Они који нису у тим Знањима, који нису од ВедСрба, умишљају да се супротности (и опречности) привлаче, те тако чине грешку за грешком, све док се, на концу, не изгубе у вртлогу опсена.

Ми својим мислима, осећањима и делима, гле, привлачимо све оне који су нама слични и сродни!

Какви смо ми, такви су и пријатељи наши.

Наспрам нас су, такође, и непријатељи наши.

Наш животни друг јесте нама сличан и сродан.

Као што су и наши преци и наши потомци нама слични и сродни!

Зато су наши Древни – ВедСуРаБи и ВедСури говорили: Богови јесте ако, уистини, Јесте!

Ако Нисте – онда нико и ништа нисте!

Ову древну мудрост људи овога времена више не разумеју, и зато живе у Тами овога света.

Тама овога света није од света, већ од наших мисли, наших осећања, и наших дела.

Ако би наше мисли биле од Светлости, ако би наша осећања била од Светлости, ако би наша дела била од Светлости, тада би и овај свет био од Светлости –

 и био би у Светлости!