Песму посвећујем свим оним племенитим душама, које ми на разне начине припомажу, да опстанем, и стварам, у овоме свету.

 

 

Наше је да стварамо и градимо, не размишљајући о томе, да ли ће неко некад да уништава и раграђује то што смо ми створили и саградили.

Стварамо зарад самог Стварања, зарад Духа Стварања.

Јер стварајући и творећи дела, ми стварамо и творимо себе.

Све оно што створимо у видљивом и пролазном свету, то се у тренуту трена преслика и у невидљиве а вечне светове.

Зато је свако племенито дело, уистини, вечно дело!

То никада неће моћи да схвате људи од овога света, људи везани свим бићем својим за видљиви и пролазни свет.

И, да проширим самога себе: свако дело је вечно!

Свеједно да ли је узвишено или ниско, добро или лоше.

Вечна су сва наша дела, и ми смо вечни у делима својим.

Увек је бивало градитеља и рушитеља; оних који стварају и оних који разарају.

Али, увек су у предности бивали они који граде и стварају над онима који руше и уништавају.

Они који граде и стварају улазе изравно у Ириј (Рај) још за живота овоземаљскога, док они који руше и уништавају већ бивају и јесу у Паклу овога света.

Дивим се и радујем сваком племенитом делу свакога човека ма где он обитавао.

У свакоме племенитом делу препознајем и своје дело, препознајем Живога Бога.

Живи Бог ствара кроз нас; ми смо само оруђа, само алатке Живога Бога – Великог Створитеља и Градитеља.

Ми смо песници, гле, тек тајници и писари Духа Стварања!

То је наш песнички задатак: да будемо верни тајници и писари.

Никада ни један једини песник није ништа своје створио.

Он је само верно преносио све што је преко Акаше од Духа Стварања чуо, видео, осетио и доживео.

Они песници који су стварали своју поезију – давно су заборављени.

Они као ни да били нису!

Нико од нас нема својих дела.

Сва наша добра дела припадају Градитељу.

А сва наша лоша дела припадају Рушитељу.

Наша Слобода садржи се у избору!

Ми смо неизмерно слободни – слободни да бирамо.

Све бирамо: Богове и Претке, Веру и Знање, Пут Светлости или Пут Таме.

Кад кажем да бирамо Богове, онда мислим да бирамо све!

Од избора Богова зависи свеколика Судбина.

То су наши Древни знали, само би требало да приупитамо своје Древне Претке.

Зато се не смемо одрицати својих Древних Предака.

Ако их се одрекнемо, онда се више не сналазимо у Простору и Времену.

Онда смо као суво лисје на јесењем ветру.

Зашто се не смемо одрицати Предака?

Зато што је у Светлосном Бићу Предака записан и наш Животни Пут, као и Животни Пути наших Потомака.

Наш заметак, наш почетак садржи се у нашим Прецима, али се, истовремено, и заметак наших Потомака садржи у Прецима.

То је као сасећи жиле, сасећи корен Дрвету Живота.

Сва учења, сва знања овога света, убеђују вас, преко злих волшебника и мрачних учитеља, да би требало да сасечете жиле и корен Дрвету Живота.

А када то учините, онда сте слугиних слугу слуге; онда сте робови невидљивих Синова Таме.

Шта данас видите у свету?

Видите чопоре и крда, бесловесну руљу што Путем Смрти корача.

Шта данас чујете у свету?

Чујете само лелек и јаук робова.

Шта данас осећате у свету?

Осећате смрад паклених душа, душа проданих Господару Таме, душа проданих Великом Брату.

Од тог смрада паклених душа, ни Мајка Земља не може више да дише.

Зато се и побунила противу нас!

Само вас Знања Божанских Предака могу избавити из тамница овога света.

Само вас Знања Божанских Предака могу извести на Пут Светлости.

Ово вам казујем из Љубави, из Срца и Душе.

Не казујем вам казивања ради; не казујем вам убеђивања ради.

То није мој стил, и то нисам ја.

Свако је слободан да бира; слободан да све бира!