ЛИРСКЕ РАЗЈАСНИЦЕ

01

 

 

По песми се народ препознаје.

По песми се и сваки човек препознаје.

Какве песме певаш, и какву свирку свираш, и какве игре играш, таква ти је и душа.

Душу јединке и душу народа –

песма, свирка и игра обликује.

Кроз многе векове обликује и оплемењује!

Оно што се данас у Србији чује, као свирка и песма, најбоље сведочи о томе где је данас Србија.

Нигде у свету, претпостављам, нема толико шунда и кича, толико свакојаког музичког смећа које убија сва чула, као у Србији.

Оно што се турбо-фолком зове, то је изум парија и палија којих је пуна Србија.

Парије и палије се примише у Србији, као коров, после летње кише, на запуштеној њиви.

По том музичком смећу најбоље се види да је у Србији веома мало расних Срба.

Док путујете Србијом, повероваћете да и нисте у Србији, јер оно што чујете, као песму и свирку, нема ни једнога слова србскога.

Они који слушају овакву музику, могу бити што год пожелиш, само – Срби никада не могу бити!

 

02

 

Арлаукање и завијање – то се данас ори Србијом.

То је музика натурализованих Србијанаца, чији је сам живот шунд и кич.

То је један полусвет без сврхе и смисла; полусвет који не зна ни ко је ни чији је, ни одакле је пошао ни куда иде!

У Србији се однекуд и ниодкуд у зло доба створио, као да је са воденим бујицама на србске обале избачен.

Има и оних који су рођени у Србији, и који имају  србска имена, али у својој души ничега србског немају.

Такви, назови Срби, само брукају расне и словесне Србе.

Брукају ВедСрбе – Хиперборејце, Санскрићане, Аријевце!

 

03

 

Данас је србомржња у моди.

Не само што је у моди у народа у окружењу, који су давно некада отпали од Срба, већ и у оних који се и данас изјашњавају као Срби, а у души својој презиру и мрзе све оно што је расно и аријевско Србство.

Да ће србомржња бити у моди и у самих Срба, то нико словестан и паметан није могао ни да замисли!

Кад један народ дође до тог ступња, да презире и мрзи самога себе, онда је с тим народом већ свршена ствар за сва времена!

 

04

 

Ни највећи србски националисти, ако их игде има (а знам да их негде има, да их мора бити!), неће имати ни  снаге ни времена да ишта у Србији учине.

Да ишта у Србији набоље преокрену, да ишта поправе.

Они највећи, расни аријевски националисти србски,  биће принуђени да штите и бране себе, заиста, да бране себе од оних који имају србска имена а презиру и мрзе расно аријевско Србство.