(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

 

Из Унутарњег Суштаства, из Поља Љубави и молитвеног тиховања, а усаображени са божанским прецима и Великим Духом Стварања, бивамо светлосни исцелитељи – себи и ближњима.

Речи што извиру из Језгра ПраВесељене, из ПраБића и ПраЖивота, имају исцељујуће дејство:

 

Божански Преци моји,

покажите и обзнаните

 све моћи своје,

и, у трену једном,

исцелите

Биће и Суштаство Онога

 који је Крви и Духа нашега!

 

02

 

Будућност је с ону страну Прошлости;

Прошлост је с ову страну Догађања.

Путујући у Прошлост, стижемо до давно догођене Будућности.

 

03

 

Поезијом се браним од смрти.

Без Поезије, заиста, одавно ме не би било у овоме свету.

Не би ме нигде било!

Али, кад кажем Поезија, то нису само стихови и риме које записујем, већ је то један поглед на свет, једна праискона поетика, једна свеобухватна уметност живљења и бивствовања.

И мој Пут до познања Живога Бога, до Вечнога Живота, није водио кроз Веру и Религију, већ кроз Поезију и преко Поезије.

 

04

 

Овај нараштај Срба живи без стваралачких визија, без снова и сневања, без песничког надахнућа и заноса – зато толико и пати!

Срби су постали мислиоци, философи, прагматичари и практичари – постали су оно што нису, што, по својему Унутарњем Бићу, никако не могу бити.

Позитивистичко и материјалистичко умовање и промишљање, избацило је Србско Биће из божанске равнотеже, из Божјег Присуства.

Постали смо, као Род и Народ, ситне рачунџије, бедни трговци, подозриви и сумњичави једни према другима.

Вреднујемо само оно што се кроз новац, кроз материју, кроз нешто опипљиво може исказати.

Убили смо машту, убили смо песнички и божански занос; престали смо да се радујемо и дивимо.

Престали смо и да живимо!

Заиста, ми не живимо, већ преживљавамо!

Није то због сиромаштва, већ због одсуства Духа Стварања.

Шта је сиромаштво и, опет, шта је богатство?

И једно и друго јесте привид, варка и опсена.

Омаја и маја, рекао би ведски песник.

Да ли је сиромах – сиромах, и, да ли је богат – богат?!

Ако нема Живота са Смислом, онда је сасвим свеједно да ли живиш у сиромаштву или у благостању.

Јер, ако нема Живота са Смислом, онда ни тебе нигде нема!

 

05

 

Тешко је нама Србима помоћи, зато што смо престали да верујемо у себе.

Престали смо да верујемо у чуда, у своје божанске претке и у своје богове.

Престали смо да верујемо у Љубав; престали смо да верујемо у Живот.

Ко ће нама помоћи?!

Ко нам може помоћи?!

 

06

 

И још нешто.

Срби су у овоме нараштају постали већи Западњаци и од самих Западњака!

И западни се човек све више окреће Истоку, али Срби и даље путују на Запад.

Запад се већ урушава, пропада и нестаје, но, ми смо још увек у оним давнашњим измишљеним причама о Западу.

Ми, уистини, не хитамо ка Западу, већ ка нашој умишљеној и лажној слици Запада.

Када бисмо само на тренутак погледали у звездано небо, видели бисмо нови распоред звезда и планета, сазвежђа и звезданих јата; схватили бисмо да је Запад давно одсвирана свирка.

Али, нека нас!

 

07

 

Још мало, и нестаће све лажне вредности.

Нестаће сви лажни људи.

И нестаће сви лажни народи!

Свет који је стварао и обликовао Велики Брат, истопиће се, у трену, као грудва снега крај огњишта.

Нестаће лажни уметници и лажне уметности; нестаће лажни спаситељи и још лажљивији спасиоци.

Заиста, све лажно мора да нестане; и, ево, пред нама већ нестаје свет од пене и опсене!

Само, ретки то виде, и препознају.