(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Зашто је битан Садашњи Тренутак?

Зато што се Све дешава у Садашњем Тренутку.

Милост Божја јесте Садашњи Тренутак.

Милост се Божја управо и дешава у Садашњем Тренутку.

Живот јесте Живот у Садашњем Тренуку.

Када се молимо Богу, када нешто тражимо од Бога, када са Богом разговарамо – то је Садашњи Тренутак.

Зато је Благодарност Богу највиши ступањ Молитве.

Са Богом се увек разговара у Садашњем Тренутку.

Стога је наша једино исправна Молитва –

Молитва Благодарна и Молитва СвеЗахвална.

Песма Благодарница, Песма СвеЗахвалница јесте наша најдивотнија Молитва Богу.

Бог је већ учинио оно што ми иштемо у Њега; већ је нашу Молитву Њему спровео у дело; учинио је То управо у Садашњем Тренутку, у Тренутку док ми изговарамо речи упућене Њему.

 

02

Не тражи, не моли у Бога ништа за сутра, за неки следећи тренутак, већ у Садашњем Тренутку тражи Све само за Садашњи Тренутак.

То је Молитва, то је Живот Садашњег Тренутка.

Али, да би се догодио Садашњи Тренутак, ми морамо бити свесни Садашњег Тренутка.

Морамо бити будни и свесни!

Јер, ако нисмо будни и свесни, онда (за нас!) и нема Садашњег Тренутка.

Ми смо, у том случају, изузети из Садашњег Тренутка.

Изузети смо, јер нисмо усаображени са Богом, са Животом.

Ово упамтите: будност и освешћеност јесу предуслов усаображености са Богом!

 

03

Када нисмо у Садашњем Тренутку, онда нам се само лоше и ружне ствари дешавају.

Кад изиђемо из садашњег Тренутка, ми смо тада већ једном ногом закорачили у Предворје Смрти.

Кад изиђемо из Садашњег Тренутка, тада смо иступили из Поља Божје Милости.

Милост се Божја више не излива на нас!

Уистини, Милост се Божја и даље излива, али не допире до нас, јер ми нисмо на Правоме Месту, нисмо у Садашњем Тренутку.

Нисмо на Правоме Месту, и Бог ни Сам не зна где смо!

Бог нас тражи, али нас не види, јер нисмо на Правоме Месту, нисмо у Садашњем Тренутку.

Нама се тада само лоше и ружне ствари дешавају.

И, ми се тада љутимо на Бога, јер смо умислили да нас Бог због нечега кажњава.

Не кажњава нас Бог ни за шта, већ ми нисмо на Правоме Месту!

Када изиђемо из Садашњег Тренутка, тада ни Бог не зна више где да нас тражи!

Ми се даље љутимо на Бога, а Бог нас и даље тражи.

Из којих разлога излазимо из Садашњег Тренутка?

Из разлога умовања и размишљања нашег.

Када смо у Уму својему, тада нисмо у Садашњем Тренутку.

Кад год не видите себе у Садашњем Тренутку, знајте да сте се изгубили у Лавиринту Ума својега.

У Лавиринту Ума својега човек заиста може да залута; може да се заувек изгуби.

 

04

Не будите мислиоци, не будите философи!

Немојте се губити у мислима својим.

Не корачајте Путем Смрти!

Све што бисмо ми измислили, и својим мислима створили, Бог је то управо у Садашњем Тренутку створио.

Будите будни и самосвесни, и творићете Дела Љубави:

певаћете у Љубави; сликаћете у Љубави; свираћете и плесати у Љубави; писаћете поезију Љубави и у Љубави; рађаћете и подизати децу у Љубави – све ћете и лепше и боље творити када сте будни и самосвесни, када сте Биће Љубави.

 

05

Нас су од детета васпитавали да будемо мислиоци, да будемо философи.

Сви су нас тако васпитавали, и сви су нас погрешно васпитавали.

Боље би било да нас уопште и нису васпитавали!

Тада бисмо макар сами, из својега Унутарњег Бића, дошли до Пута Светлости, до Пута Живота.

То је Европа, то је Запад!

То је европски позитивизам, то је западни нихилизам.

У Европи, као и другде на Западу – све сами мислиоци и философи, све сами шпекуланти и калкуланти, све саме рачунџије и шићарџије.

Све сами идиоти, заиста – фах-идиоти!

 

06

Србија на Западу – шта је то?

Србија на Западу јесте живи мртвац!

Нема Србије на Западу – Србија је већ мртва.

Умрла је крварећи на бесмисленом путу према Западу.

Србија која се одрекла себе; Србија која се одрекла свега својега; Србија која се одрекла ВедСрбства; Србија која се одрекла својега језика и писма, своје културе и традиције – не, то више није Србија!

 То више није ничија Србија!

Стога ми морамо да стварамо Своју Нову Србију.

Морамо да је стварамо у својему Унутарњем Бићу, у својим Стваралачким Сновима.

Морамо да стварамо Нову Србију, јер то и јесте наша дужност!

За оном Србијом што је умрла на Западном путу, не треба ни жалити.

Јер та Србија је умрла, зато што је морала да умре.

Све нам је казивало да та и таква Србија мора да умре, да би могла да се роди Нова и Наша Србија!