(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Осећам снагу и дејство пробуђеног ВедСрбства.

Осећам у ваздуху, у води, у ватри.

Свуда осећам.

Ово што видимо у спољном окружењу, у спољним медијима, јесте привид, варка и опсена.

То је лажна слика Рептилије.

Али, свршено је са Рептилијом!

Она губи, она се распада, она нестаје.

Заувек нестаје!

 

02

Много је више пробуђених и освешћених ВедСрба, Срба Аријеваца, него што нам се чини!

Они су свуда око нас, у Унутарњем, у Невидљивом.

И, они дејствују.

Дејствују жестоко, и све жешће.

 

03

Главу горе, ВедСрби!

Ваше време тек долази.

Ваше време већ долази – и дошло је!

Рептилија је узнемирена, успаничена, и распршена.

Открили смо све њихове лукаве, потуљене и подмукле тајне.

Нашли смо кључ од њихових тајних одаја.

Рептилија је остала без тајни.

Мртва је!

 

04

Све идеологије и религије Рептилије јесу прошлост.

Већ се на Земљу низводи Велики Дух Стварања.

ПраСветлост струји ка Мајци Земљи.

Све сенке, утваре и прикојасе сажећи се ПраСветлост Великог Духа Стварања.

 

05

Прича ми Владан Пантелић од Тијаније, СрбИријски исцелитељ и посвећеник, песник и вилин-волшебник, о чудима што се дешавају, о васкрсавању мртвих, о поновним рођењима унутар Језгра звезданих јата.

О Бићу Времена, о Времену васкрснућа, о Времену згуснутом и сажетом у Вечности.

Прича ми, и приповеда, Владан Пантелић из својега Бића, из својега Суштаства, а као да приповеда, и беседи, из мојега Бића, из мојега Суштаства.

 

06

Све што је било када и било где нестало – враћа се снова и изнова кроз нас.

Ми смо Тајна Временска Капија; ми смо Тајни Пролаз између мноштва тајинствених светова у Вечној ПраВасељени.

Кроз нас све пролази, и све из нас исходи.

Наши се Преци враћају кроз нас и, из нас, стремећи ка онима што ће доћи, хитајући ка Потомцима –

да се у Потомцима нашим изнова роде.

Са својим Потомцима и ми се рађамо, да бисмо на  КолоПуту Духовног ПраСунца, гле, поново бивали Преци Прецима својим!