(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Некад ми се чини (а то је осећање дубоко у мојему Бићу), да сам све већ рекао што сам имао рећи; да сам све већ исписао и испевао, те да се сада само понављам, без сврхе и смисла.

Чини ми се, да више немам шта ново да приповедам – да су све моје приче већ давно, негде и некад, некоме исприповедане!

Чини ми се, да сам све ово писао по води, јер све оно  што писах и певах, развејаће и распршити ветри времена.

Ја никада не бејах био миљеником ниједне власти, нити миљеником књижевних и културних установа и издавачких кућа, тако да осећам и знам, да се ови моји лирски записи никада и неће појавити у тисканом,  печатаном илити штампаном издању.

И даље ће се, у земљи Србији, објављивати књиге у тврдим, платненим и кожним издањима, и обавезно тискане латинштином; књиге оних надри песника и књижевника који презиру све србско што је; док ће моје писање по води отећи заједно са водом.

Ако нема ни једног јединог богатог а родољубивог Србина, да ове моје лирске записе сабере и објави, у властитом издању, а без икаквих обавеза према мени песнику, онда се ништа немојмо чудити што се нама све ово дешава!

Ако смо већ такви какви јесмо, онда ништа боље ни заслужили нисмо!

 

02

Има још дивних и узвишених србских песника, који живе и стварају овако као и ја, али ви нисте чули за њих, нити ће икада чути, јер су они посве скрајнути и  угушени, далеко од свих медија и гласила.

Ја сам, можда, последњи Мохиканац међу србским песницима, који се још бори, и не предаје, да се не утули Свети Огањ Србскога Певања, али ни ја, овакав какав јесам, не могу још дуго!

Без ваше новчане помоћи,  ја ни оволико не бих учинио!

 

03

Један ми пријатељ, иначе, мађарски песник и уметник, пре неког времена, рече у граду Панчеву:

 

Е, мој Симовићу, мој пријатељу! Богати Срби неће да одреше кесу, да  припомогну објављивање твојих књига, али ће зато сутра, давати и капом и шаком мађарским песницима, када Мађари буду владали овим просторима.

Тада ће се присетити тебе, али ће тада бити доцкан!

 

Морам да кажем и то, да је овај мој пријатељ, мађарски песник (чије име с разлогом не спомињем!), минулих година и новчано припомагао издавање мојих песничких књига!

 

04

Такав је Србски Усуд.

Нећемо брата за брата, већ хоћемо туђина за господара!