(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

О политичким збивањима србским – не желим, не могу, не умем, и нећу да пишем.

И ако бих било шта написао, само бих душу своју позледио и оптеретио.

Ми Срби нисмо добри, нисмо умни, и нисмо мудри политичари!

Никада ни били нисмо.

Ми Срби смо песничке душе; а политика оваква каква јесте – није за песничку душу!

 

02

О чему би могло да се говори и пише из дешавања и збивања у спољноме свету?

Ја немам о чему ни да говорим, ни да пишем!

Све је варка, обмана и опсена.

У спољноме свету, свако свакога обмањује, лаже, поткрда и прогони.

Свако је свакоме противник и притајени непријатељ.

У том свету, словестан човек може само да оптерети и испрља своју душу.

Због тога сам се и искључио из спољнога света омаја и опсена.

Кад кажем, да сам се искључио из спољнога света, то не значи да сам се удаљио од људи – напротив!

Волим да се срећем с људима, волим да упознајем људе, и волим да се дружим с људима.

Сваки ме такав сусрет – обогаћује и оплемењује!

Сваки ми је човек драг, и свако ми је биће драго.

У сваком човеку, у сваком бићу – налазим и препознајем себе.

 

03

У младости је човек упућен превасходно на спољни свет.

И сам сам такав био, као и ви што сте такви били.

Волео сам улицу, волео тргове, волео дискотеке, волео путовања, волео лутања без сврхе и смисла, и волео, изнад свега, игранке – игранке у плесним дворанама.

Да, некада су постојале игранке, и постојале плесне дворане!

Тада су момци са девојкама играли и плесали.

Сви су тада плесали.

Волео сам рок-музику и рок-културу; и био сам надахнут хипи-покретом.

Веровао сам, својом детињом, наивном и младалачком душом, да смо ми нараштај који ће променити свет.

Ништа променили нисмо!

Свет се не може променити, не може се учинити бољим.

Свет је такав какав јесте, па ће такав и остати!

Слушао сам Битлсе, Стонсе, Дорсе, Шедоузе, Боба Дилена, Сантану, Криденсе, Цепелине и Џенис Џоплин.

Слушам сам њихову музику као луд, као пјан, као хипнотисан.

Остајао сам до зоре у неким немачким дискотекама, на потезу између Хановера и Хамбурга.

Осетио сам, доживео и проживео светски дух позних шездесетих и раних седамдесетих година прошлога века.

Да бих већ у двадесет и трећој години схватио и освестио, да је све то лаж и превара.

Да иза свега тога стоји невидљива Рептилија, која из сенке повлачи све конце.

Нисам желео да будем само један из крда, из чопора, из стада.

Многи су од оних које сам тада познавао завршили на путу дроге, у алкохолу, у проституцији.

Имао сам двадесет и три године, када сам свему томе окренуо леђа, и пошао властитим путем.

Пожелео сам да будем свој на својему; да будем самосвојан и самобитан.

Да будем непоновљив!

 

04

Да, такав сам био у младости.

Али, ја одавно нисам у томе, и нисам то!

Већ сам у двадесет петој години кренуо унутарњим путем буђења, освешћивања и посвећења.

Схватио сам, да само на унутарњем путу –

 ја могу бити ја!

Рекао сам: Ако ја не родим самога себе, онда сам залуд и долазио на овај свет!

Да, родити самога себе, али Одозго –

из Духа и у Духу!

 

05

Сада, у шездесет и петој години, не жалим ни за чим што је прошло, и што је заувек минуло.

Све је било онако како морало бити, и онда када је требало бити.

У спољноме свету више ништа не тражим, нити ишта више очекујем и ишчекујем.

Много су лепши, слојевитији, тајинственији и богатији унутањи и духовни светови.

Ту су бескрајна пространства тајинствених унутарњих светова и далеких звезданих јата.

Одатле је све почело, и тамо се све изнова враћа.

 

06

Неке сам своје аријевске дужности и задатке обавио – онако како сам умео, могао и знао.

Имам троје деце и петоро унучади.

(Исправљам се: немам ја њих, већ они имају мене!)

Све што сада чиним и радим, има само једну једину сврху – да се достојно сретнем са својим Божанским Прецима у Свароговом Ирију.

Да им испричам, препричам и испевам свој пут у овоме свету, у овоме животном току, од почетка до свршетка.

 

07

Желим да овај свет, макар малчице, буде и лепши и бољи него што јесте.

И да наша деца, и деца наше деце, достојно корачају својим путем, пространствима овога света.

И да радосно и с љубављу спомену нас –

своје претке!

Да се не постиде због нас.

То истински желим!