(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ништа ми није, а све ме боли!

 У свету туђем, у родном крају.

Кога ли љубим, и ко ме воли!? –

док вечно лутам према Сјају.

 

Не сећам се више, када сам, и где, испевао ове стихове!

Али сада, када сам сео за рачунар, спремајући се да исписујем лирске записе, ови ми се стихови однекуд појавише.

Сами се од себе наметнуше.

Зашто?

Зато што је то суштина и суштаство мог Бића, мојега Унутарњег Пута.

Ови стихови пуно казују о мени; ови стихови –

 то сам Ја Сам и Сушти!

Ови стихови јесу слика и пра-слика моје Душе –

моје Србске и Словенске Душе.

 

02

Ништа ми није, а све ме боли!

Био сам здрав, а болан.

Лекари су ми од детета говорили да сам здрав, а ја сам вазда бивао болан.

Много доцније, нашао сам у древним списима, да су то боли Душе, али боли оне Више Душе, Божанске Душе,  која се налази понад и иза ове наше властите (утеловљене) Душе.

То је светски бол (Weltschmerz), о којему су говорили немачки песници романтичари.

Шта је светски бол?

Све душе су прожете и умрежене у Језгру Звезданог Јата.

Што значи, да свака лична душа, понаособ, осећа (и саосећа) све патње и боли свих иних душа у Бићу ПраВасељене.

Сви људи, повремено, бивају запљуснути валима светског бола, само што је то стање Душе у песника много јаче, силније, снажније и моћније.

 

03

Мени је мој пријатељ, Соко са Велебита, казивао, да он  осећа снажан бол у прсима, јаке боли Срца, када ће некоме његовом ближњем, на даљину, нешто болно да се деси – када неко од његових ближњих болује или умире.

И њему се лекари рекли исто што и мени.

Човеку није ништа, а њега све боли!

 

04

Мени је сведочио један бивши горосеча из Хомоља, једна чиста праискона Душа, да он осећа јаке боли у прсима, кад год сече живо дрво.

Каже, да је од тада, када је то схватио и освестио, престао да сече жива дрва, престао да ради као  горосеча, и посветио се брању и сакупљању лековитог биља.

 

05

Сви смо ми повезани; сви смо ми прожети тајинственим светлосним и звезданим нитима; сви смо ми умрежени у велику космичку и галактичку Мрежу Живота.

Сви смо Једна Душа и Једно Суштаство.

Сви смо Једно Велико Биће.

Сви смо Један Живи Божански Холограм.

А то значи, да смо сви ми бесмртни и вечни!