(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Није сврха и смисао живота и живљења, да будеш беспрекорно здрав.

Јер, беспрекорно здрав човек не постоји; беспрекорно и савршено здравог бића, уистини, нема –

ни у овоме свету, нити

 у иним световима.

Немогуће је бити беспрекорно здрав, зато што би тада све прешло у своју супротност и опречност.

Беспрекорно и савршено здраво биће, поништило би само себе.

Као што не може да опстане Космос од Чисте Светлости – без Таме и црних рупа – тако исто не би могао да опстане ни беспрекорно и савршено здрав човек!

 

02

Није сврха и смисао живота и живљења беспрекорно здравље, већ несебично стварање и давање, упркос свим слабостима, немоћима, нужностима, болестима и ограниченостима.

Није важно колико си нечега имао, добио и наследио, већ колико си пута умножио то што си имао и добио, и колико си бића обрадовао и усрећио, делима и даровима својим!

 

03

Гледао сам здраве људе, оне који пуцају од здравља, како би наш народ рекао, а они бејаху себични и саможиви, бејаху дембели и паразити.

И опет: гледао сам болесне и осујећене; оне који се једва (од рођења) крећу; а они бејаху несебични у давању, и бејаху велики посвећеници стварања.

 

04

Зашто вам о овоме приповедам?

Зато што сам се од младости наслушао разноразних прича неких надобудних исцелитеља и духовњака, који су напабирчили нека назови духовна знања, како на Истоку тако и на Западу; који заговарају и проповедају беспрекорно и савршено здравље као мерило свих мерила и вредности човекових.

Такви окупљају око себе стада, чопоре и крда успаваних и неосвешћених душа, оних вечитих духовних и стваралачких спавача, који желе да за само три дана, без труда и стваралачког посвећења, постану просветљени, просвећени, освешћени

и продуховљени.

Тих лажних учитеља, гуруа, исцелитеља, видовњака и духовњака пуна је Србија.

За њих је Србија – Земља Обећана!

 

05

Свет је и иначе пун лажних учитеља, лажних гуруа, лажних исцелитеља и лажних мудраца.

Онај ко је истински просветљен, освешћен и посвећен, тај и не жели да има следбеника, тај никада и не тражи ученика.

Он зна, да је његов пут само његов, и да тим његовим путем, осим њега, не може нико други да корача!

 

06

Стварање је, како каже Владан Пантелић, једини знак распознавања и препознавања.

Прави се посвећеник и исцелитељ препознаје по томе што је он, превасходно, посвећен стварању –

посвећен стваралачком раду на себи!

Онај ко је посвећен стварању и раду на себи, самим чином стварања и рада на себи –

на најбољи начин и припомаже

ближњима.

Истински исцелитељ никада не говори о беспрекорном илити идеалном здрављу, већ о подвизима на широком и несагледном пољу стварања, упркос свим слабостима, немоћима, болестима и осујећеностима.

Истински исцелитељ своја знања и искуства преноси на ближње, несебично откривајући видарске и исцелитељдке тајне ближњима, како би и они сами били своји исцелитељи.

Јер крајња сврха свакога исцељења – јесте самоисцељење!

Где нема самоисцељења, тамо нема ни истинског исцељења!

 

07

Захваљујући стваралаштву, захваљујући песничким даровима – ја сам и живео!

За мене је стварање поезије – пут самоисцељења.

Без стварања, верујем и знам, ја у овоме свету, а у овом животном току, не бих поживео ни тридесет година!