Драган Симовић: НАШЕ БОЖАНСКО ПОСВЕЋЕЊЕ
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Немамо времена да се бавимо приземним стварима.
Зато што смо на овај свет дошли због неких виших ствари.
Не трошимо своја животна и стваралачка дејства на мртворођене људе и пропадљиве ствари; јер нас морају да воде неке узвишене мисли и замисли, неке божанске идеје и визије.
У овоме времену, у Новоме добу, ваљда сте то једном за свагда разјаснили, сваки пробуђен и освешћен човек, свака самосвојна и самобитна личност, више не слуша ниједну владу, и никаквој земаљској власти више не придаје важност.
Свако је од вас своја влада, и свако је од вас своја власт!
Рачуне одсада полажете само својему Богу.
Свако је одговоран само за дела своја.
02
Нико нема права да било шта чини и предузима у ваше име!
Они који умишљају да су ово или оно, нека то и даље чине, али само у своје име, и само за себе!
Ви смело и достојно корачајте властитим путем, не обзирући се на људе нискога духа, који божанске тајне никада познати неће.
То што сте рођени као словесна и самосвесна бића, схватите као највећу милост и највећи дар Великог Духа Стварања.
Схватите као највећу прилику и највећу могућност своју кроз све минуле животне токове.
Ко зна колико сте милиона година чекали, у неким космичким пространствима, да се родите као човек!
Зар да свој божански живот, у лику човека, протраћите на приземне и безвезне ствари?!
03
Не занимају нас светске владе; не занимају нас мале и велике завере; не занимају нас никакви владари из сенке; не занимају нас никакве утваре и прикојасе!
Не занимају нас ни Америка ни Европска унија, ни Ватикан ни Рептилија; занима нас једино Пут навише –
ка Дому своме у ПраСветлости!
У свакоме дану, у свакоме часу, у свакоме трену – ми морамо бити свесни својега Божјег послања, својега светог задатка, својега посвећења.
Ми смо на овај свет дошли да изнова родимо сами себе, али да родимо себе у Великом Духу Стварања!

