(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Нама је дужност да се боримо за чистоту србске расе.

Кажем србске расе, зато што је Србство више од народа, и више од нације.

Борба за чистоту србске расе, јесте света дужност сваког расног Србина, сваке расне Србкиње.

Тако ћемо највише припомоћи и својим прецима и својим потомцима, али и себи самима.

Морамо да се боримо, превасходно, на духовном ступњу и пољу; да се боримо тако што ћемо радити на својој самосвојности и самобитности.

Тако што ћемо изградити себе као сушту и непоновљиву личност.

Што више радимо на себи, што више себе освешћујемо, тим све више припомажемо и прецима и потомцима.

Што смо свеснији и самобитнији, тиме смо и све слободнији – слободнији на свим пољима и ступњевима бивања и бивствовања.

 

02

Борба против рептилије и рептилофилије, мора да буде духовна, а жестока.

Рептилија је све оно у свету што је одурно, одвратно, неукусно, бесловесно, накарадно и декадентно у уметности, књижевности, култури и духовности.

Рептилија је и ругање уметности, ругање стваралаштву, ругање Духу Стварања.

Рептилија је у Ватикану, рептилија је у јудео-кршћанству, рептилија је у црквама, рептилија је у дарвинизму, рептилија је у марксизму-комунизму, рептилија је у фројдизму, рептилија је у банкарству, рептилија је у глобализму; као и у медијима, у филмској индустрији, у фармацији, у спорту, у светским владама, у индустрији забаве, у либералном капитализму, у крупном капиталу, у великим светским корпорацијама.

Свуда је рептилија и, уз њу, као сенка, као највернији пратилац – рептилофилија.

 

03

Није довољно имати само србско становиште – мора се имати србска мисао, србски поглед на свет, србско мишљење и виђење, србско појимање и схватање, србска поетика живота и живљења, србска космологија и космогонија, србска митологија и религија.

Само тако, и никако другачије, моћи ћемо успешно да се бранимо, и одбранимо, од мундијализма и глобализма, од сваке врсте умног и духовног поробљавања.

Уколико, пак, све ово не изградимо и не развијемо, онда ће, ускоро (али, заиста!), бити свршено са нама!

 

04

Морамо да развијемо нашу ведсрбску и ведсловенску свест, наш ведсрбски и ведсловенски поглед на свет.

Читајмо расне србске и расне руске песнике, књижевнике, мислиоце, философе и научнике.

Не читајмо декадентне западне и рептилске књижевнике, философе и теоретичаре.

Будући да сам студирао светску књижевност, могу вам рећи, да све што тражите на Западу, већ имате у руској књижевности деветнаестог века.

Ако ставимо на један тас свеколику европску књижевност, а на други тас само руску књижевност деветнаестог века, знајте да ће превагнути руска књижевност.

Не будимо културни снобови, већ будимо самосвојне и непоновљиве личности.

Будимо свесни својих вредности, па ће и наши непријатељи почети да нас поштују и цене.

 

05

Да ли сте читали Фројда?

Ако нисте, добро је што нисте!

Ја сам у младости траћио време, читајући и такве глупости.

Фројд ништа суштинско и суштаствено није разумевао, а у све се петљао.

И свему се изворном и расном ругао.

Ругао се Духу Стварања.

Ругао се и самим читаоцима својим.

Он је све погрешно тумачио.

Поготову мит о Едипу и Електри.

Он је човека оголио до скота, поистовећујући га са бесловесним бићем.

Он све време прича о либиду (мада ни сам не зна шта је либидо!) и о сексу.

За њега је човек превасходно сексуално биће – сексуална животиња – и ништа више од тога!

И још нешто.

Фројд је носио праискону мржњу према Србима; све србско је мрзео из дна своје болесне душе.

Када је отпочео Велики рат, 1914. године, изјавио је, овај умоболник, да према Србима не треба имати милости, јер Срби као народ нису ни достојни да живе!

Никада није скривао своју бесловесну мржњу према Србима и Русима, као и према иним Словенима.

Заборавите Фројда! а читајте и проучавајте Јунга; поготову Јунгово тумачење снова.

 

06

Кад развијете себе у самосвојне и самобитне личности, све ће вам бити и лепше и лакше.

Видећете!

Уместо робског живота, живећете живот у божанској слободи.

Бићете увек и вазда, на сваком месту и у свакој прилици, своји на своме.

Схватићете да постоји толико дивних и дивотних ствари у свету, које су много вредније од свега опипљивог, вештаственог и материјалног.

Схватићете, такође, да је највећа награда за Знање – само Знање!

 

07

Гледао сам ноћас диван руски филм (из жанра епске фантастике), по бајковитом и уметничком роману Марије Семјонове а у режији Николаја Лебедева – Вукодав.

Верујте ми, да сам, гледајући ноћас овај филм, душу своју хранио, напајао и крепио; да сам тајинствено путовао кроз простор и време, кроз пространства и светове Древних Словена; да сам имао такав чист и јасан доживљај као да и сам боравим у том времену и у тим световима.

Вукодав је, заиста, посвећенички рађен и стваран филм.

Не зна се шта је лепше и боље: да ли сценарио, да ли режија, да ли глума, да ли музика, да ли уметничка фотографија!

Филм се налази на многим сајтовима и, довољно је само да укуцате (србицом илити ћирилицом): Вукодав, руски филм, и, свакако – да уживате!

 

08

Ово је прилика, да обавестим своје читаоце који ми, на свој начин и колико ко може, новчано припомажу да лакше пребродим и премостим многа искушења овога света.

Ја им искрено, од душе и срца, и овог пута, благодарим на помоћи!

Нека се чуде, рецимо, што им ја одмах не пошаљем захвалницу преко мобилног телефона.

То је стога што сам далеко од поште, а и тај пут до поште и натраг морам да пешачим (негде око пет километара), те стога само једном месечно одлазим у пошту, обично онда када ме посети неко од пријатеља који имају кола.

Ето, морао сам и ово да вам кажем, да бисте разјаснили зашто вам се одмах не јављам.