(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Морамо да верујемо, да ће свет бити бољи, и да ћемо сви једнога дана бити бољи.

Морамо да верујемо, да ћемо, заиста, сви бити бољи, и да ће свет бити бољи, јер, ако не верујемо у боље, онда никада и неће бити боље.

Вера је наша најдубља мисао изражена у сликама; вера – то су наша тајна знања преточена у пра-слике наше свесне душе.

 

02

На тренутке нам се чини, да је светом завладала тама и зло од века, и да је већ свршено са овим светом као и са свима нама у овоме свету.

На тренутке нам се чини, да нигде лепоте, доброте и љубави нема у свету, те да наш боравак у овоме свету више нема ни сврхе ни смисла.

На тренутке нам се чини, да је Створитељ заувек напустио овај свет и сва бића сушта у њему.

Свашта нам се на тренутке чини и причиња, али ми не смемо поверовати у то, већ морамо да верујемо у лепоту, доброту и љубав која ће завладати светом и над  свим бићима суштим у свету.

 

03

Десиће се само оно у шта истински верујемо; само оно у шта верујемо свим бићем и суштаством својим.

Мисли претачимо у веру, а веру у мисли уливајмо!

Хранимо мисли вером, па ће нам вера подарити још лепше и узвишеније мисли.

 

04

Свуда око вас чујете само ружне и црне мисли преточене у вести, у вести које читате, слушате и гледате, и од тих ружних и црних мисли у вестима, ви бивате све слабији и немоћнији, све брижнији и страшљивији, све беспомоћнији и безнадежнији и, дође вам, на тренутке, да одустанете од свега – па и од самог живота – да побегнете некамо незнано куда, да дигнете руку на себе, да се убијете.

Свашта вам падне на ум, како и иначе бива човеку опхрваном бригама и страхом.

Али, не верујте им, не верујте тим црним мислима, тим злогуким тицама-вестима, већ се преостварите у свом унутарњем бићу, и послушајте мисли своје душе, својега срца, својега божанског бића, послушајте вести из Акаше, из језгра звезданог јата!

 

05

Ту смо, да бодримо и соколимо једни друге, да јачамо и укрепљујемо једни друге, да дижемо и спасавамо једни друге.

Не смемо се затварати у своју љуштуру и чауру, не смемо бити равнодушни према патњама и страдањима ближњих, не смемо окретати главу једни од других!

Морамо бити брат брату, морамо бити сестра сестри, и морамо бити брат сестри и сестра брату.

Заиста, морамо бити богови и божанства једни другима, да би смо се спасили, да бисмо се избавили, да бисмо душе своје исцелили и сачували – за оно што наилази и навире, за оно што долази и што ће доћи, за оно кроза шта морамо проћи – поновно рођени у једном будућем животном току, у једном бућем животу са сврхом и смислом.