Драган Симовић: Лепота свих светова у нама обитава
Јадранки из Републике Србске
01
Не размишљајте о лошим и злим људима, не размишљајте о страшним и ужасним појавама у свету, јер ако размишљате о томе, ви то и несвесно храните и јачате божанским дејством својих мисли.
Мрачни се владари из сенке, а то су тамни ентитети без светлости и душе, тако хране нашим мислима и осећањима, поготову када су та наша осећања, преточена у мисли, прожета страхом и бригама.
Када нико не би размишљао о њима, они би се распршили као мехур од сапунице.
Нестали би у самоме трену настанка!
02
Не размишљајте о њима, не храните их својим мислима и осећањима!
Реците себи: Они не постоје, они су сенке и утваре!
Изговарајте и понављајте ово – три, седам, девет или деведесет и девет пута.
Кад год почнете да размишљате о њима, о тамоњима, изговорите ову силницу, ову мантру, у себи, изговорите је и гласно, ако вам је тако лакше и боље.
И, гле чуда!
Убрзо ће нестати, ишчилети из ваших мисли, из вашега ума, из вашега срца, из ваших осећања, и – постаће ништа, јер ништа и јесу.
Постаће ништа, а ништа једе и поништава само себе.
Ништа не постоји, јер ништа није Биће; ништа је Небиће!
03
Свакако сте схватили и освестили чему служе савремени медији.
Медији су посредници између нас, на једној страни, и тамних ентитета који се хране вашим мислима и осећањима, на другој страни.
Тамни ентитети се хране нашим мислима и осећањима управо преко савремених медија.
Када бисмо сви у једноме трену искључили све њихове медије, они би се у мах истопили и расплинули.
Изгубили би сваку и најмању моћ, нестали би заувек са лица Мајке Земље, нестали би занавек из Сунчевог Кола.
04
Оно најважније и најбитније, најчешће и заборављамо!
Заиста, најчешће заборављамо да себе учинимо срећним и радосним.
Да се радујемо животу, да се дивимо и радујемо лепоти живљења.
Да лепоту налазимо и препознајемо у својему бићу, али у бићу својих ближњих, у свим бићима.
Волети себе, значи волети сва бића, волети сам живот.
05
Кад год се сретнете са човеком, са ближњим, са незнанцем, пожелите му радост и срећу.
То не морате гласно да изговорите, али, пожелите му срећу и радост у мислима.
И биће довољно, и биће добро –
и вама и њему.
Можда неће бити добро одмах, но, већ колико сутра –
зацело, хоће.
06
Чините добра дела и када други то не виде.
Најбоље је чинити добра дела онда када други не виде, када не знају да чините добра дела.
Ако сте у прилици, ако имате свој врт, или њиву, гледајте да сваке године, с пролећа или с јесени, засадите макар по једно дрво.
И ако нисте у прилици, и ако немате свој врт или своју њиву, свеједно, засадите дрво негде у пољу, негде на ничијој земљи.
То чини један мој пријатељ сликар, овде поред Дунава.
Сади дрвета, не размишљајући о томе, да ли ће те младице неко да сломи или ишчупа из земље.
Каже, моје је да садим!
07
Љубите своју породицу, своје племе, свој народ, али љубите и све ине народе.
Само онда када своје љубите, моћи ћете све да љубите.
Ако своје не љубите, нећете никога љубити.
Они који одбацују своју породицу, своје племе и свој народ, и сами ће бити од свих одбачени.
08
Сећајте се својих предака!
Призивајте их у мислима, у осећањима, у сновима својим.
Они ће се веома радовати томе.
Радоваће се у тајинственим оностраним пространствима и световима.
Реците: благодарим вам, преци, што сте кроз многе нараштаје и векове радили на мени; благодарим вам, преци, што су ваше мисли, што су ваша осећања, што су ваше љубави, што су ваши снови у биће моје уткани; благодарим вам, преци, знани и незнани!
Од тога ћете имати умне, душевне и духовне користи и ви и ваши преци.
И, знајте: благословиће вас, због ових топлих речи, сви ваши преци из далеких духовних светова; благословиће вас, зацело, из Ирија Сварогова.
Благословиће вас, и ви ћете тај благослов осетити – морате га осетити!


Пјесниче, немам шта друго рећи, него хвала на савјетима. Све је лијепо речено, само још да се придржавам Ваших дивних савјета.