Сетих се, у трену, Мире Косовке.

Сетих се ове расне, храбре, достојанствене и дичне Србкиње.

Сетих се сестре по перу, по судбини, по усуду, по души словенској.

Ретке су такве личности; тако усправне, тако узвишене, и тако племените личности као што је Мира Косовка!

Мира је личност-светионик на узбурканој и тмастим облацима прекривеној морској пучини Србства.

Или још лепше: Мира је као галактички пулсар, као космички светлоказ, око црних рупа у бескрајним пространствима звезданих јата.

Остала је на Светој Земљи Предака, да сведочи, пред онима што ће доћи, о свим страдањима и патњама Србства.

Да сведочи о страдањима и патњама оног Србства које корача усправно, које живи усправно, које се бори усправно, и које умире усправно.

Мира је једна једина, и непоновљива.

Личности се не понављају; оне су јединствене и непонвљиве, оне су бесмртне и вечите.

Заиста, личности се, као што је Мира Косовка, никада поновити не могу!

Само се безлични и безимени понављају и умножавају, а они који су оваплотили Лик и Образ, бивају само једном и, за сва времена!

Само један једини пут дођу, и оду, али, њихов стваралачки дух, заувек остаје у Вечности!