Лирски записи

 

01

Ово мора да се запише:

 Ратник је посвећени сваки расни Србин.

И свака је Србкиња ратница посвећена.

Сваки расни Србин и свака расна Србкиња већ вековима воде свети рат – за свој пород, за свој род, за своје племе.

Имена свих тих Срба и Србкиња уписана су у Галактичку Књигу Живота.

Међу звездама и сунцима уписана су њихова имена, јер су својим делима и својим подвизима одавно то заслужили.

Само Срби имају Галактичку Књигу Живота, Књигу у коју су уписана имена свих оних Срба и Србкиња што својим делима и подвизима оправдаше своје порекло галактичко.

 

02

Наравно да ја овде пишем о расним Србима и Србкињама, јер само такви и јесу – Срби!

Пишем о Србима и Србкињама који се диче својим Пореклом, својом Вером, Својим Предањем и својим Прецима.

Они други срби, чија се имена пишу малим словом, и нису у мојему видном пољу.

О њима се не пише, о њима се не беседи, о њима се не приповеда у бајкама и причама.

 

03

Још сам у младости открио, да свакој девојци, расној Србкињи, мирише душа.

То не умем да вам објасним и разјасним, али се у расних Србкиња, осећа дивотан мирис душе.

Заиста, чиста душа одише миомиром, који се осећа и препознаје унутарњим чулима.

Тај миомир душе је најближи помешаном мирису дуња и босиљка.

Тај миомир се некада давно осећаше у скоро свим србским домовима.

Моја баба није говорила да се осећа, већ: чује се миомир душе!

 

04

Лепота је често скривена и прикривена.

Наше бајке и приче управо о томе сведоче.

Лепота се не указује одмах; она се лагано и поступно пројављује и открива.

И то сам још у раној младости запазио.

Лепота се србске девојке, србске жене не показује одмах.

Она је дубоко скривена и прикривена у унутарњем бићу, у души.

У срцу.

А то и јесте божанска лепота!