Лирски записи

 

01

Сваки је уметник вођен из виших духовних светова.

Сваки песник има своју вилу која га води и проводи кроз тајинствене пролазе овога света.

Кроз овостране и оностране лавиринте, кроз капије и двери упоредних и тајносаних пространстава.

Без виле путеводитељице, песник не би могао, не би знао, и не би умео, сам, да прође скривеним и  тајанственим крајолицима унутањих светова.

Изгубио би се, залутао би, потонуо, и нестао, заувек, у црним рупама Велике Душе.

 

02

Данас сам упознао једног дивног човека, једног сликара, једног уметника, и једног посвећеника Лепоте.

Знао сам га одавно, онако издалека, али га тек данас уистини упознах.

Живи у мом суседству; виђали смо се данима, месецима и годинама, најчешће на Дунаву, но, тек се данас сретосмо и, упознасмо.

Кад год се догоди сусрет двеју душа на Земљи, онда се, у исто време, роди и нова звезда у духовном звезданом јату.

 

03

Зове се Радомир Божовић.

Сликар, вајар, свестрани уметник и посвећеник из Гајтана, села подно тајносане Радан-планине.

Једноставан, благ, племенит, и продуховљен.

Редак је, заиста редак, такав човек, такав посвећеник, у овом бездушном времену!

Живи за Лепоту, и живи од Лепоте.

Оне унутарње, душевне и духовне Лепоте.

Јер само унутарња и душевна Лепота јесте уистини Лепота!

 

04

Седео сам са Радомиром Божовићем, у његовом уметничком врту, у врту за тиховање.

Окружени биљкама, ретким воћкама и дрветима са Радана, окружени уметничком душом обликованим каменом и дрветом, имао сам осећај, да седимо у зеновском врту, у којему ветар са Дунава, по сувоме и опалом лишћу, у овоме трену вечности, исписује хаику песме.

 

05

Лепота нас штити, Лепота нас брани, Лепота нас храни, и Лепота нас спасава.

Лепота Душе, Лепота Срца, Лепота унутарњих светова.

Без те Лепоте – нема Смисла, нема Љубави, нема Живота!

То је она тајинствена Лепота и Дивота што остаје и после нас.

Остаје после нас, и иза нас, да још дуго, некада и вековима, живи као самостално и самосвојно Биће Унутарње Лепоте.