Лирски записи

Милану Пуалићу и Радомиру Божовићу

01

Ми се у овом времену, заједно са Мајком Земљом, узносимо на виши ступањ Стварности и Свести, на вишу раван Живота и Присуства.

Оно што се одавно најављује преко великих посвећеника – то је наша Садашњост, то је наша Збиља.

Све се то, уистини, одвија кроз нас, из нас, и око нас.

Све је то кренуло из Галактичког Језгра, а ми смо преко Језгра Душе повезани са Галактичким Језгром.

 Кренуло је давно, али је тек сада, у овоме времену, стигло до нас.

Тог галактичког дешавања ми морамо бити свесни.

Бити будни и бити свесни и, наравно, бити самосвесни.

 

02

Ништа више није, нити може бити, као некад!

 Све наше мисли, сва наша осећања, све наше речи, и сва наша дела морају бити усаображена са Галактичким Језгром; морају бити на вишем ступњу Свести, на вишој равни Стварности.

Ни ја више не могу да пишем онако како сам писао до пре три године.

И моје се писање из дана у дан усаображава са Галактичким Језгром, са Космичком Стварношћу.

Осећам како се и наша физичка тела мењају из дана у дан; осећам како се из часа у час мења структура наших физичких тела.

Наша су тела данас, у односу на наша тела од пре три године, некако више порозна, више етерична, више ваздушаста, и више флуидна.

Нема више оне негдашње крутости, оне негдашње одрвењености, оне негдашње окошталости.

То исто примећујем и код животиња, и код тица, и код биљака, и код дрвета.

Испрва сам мислио да је то моја уобразиља, да се само мени то причиња, али су ми пријатељи, када сам их упитао, рекли да и они то исто запажају.

И све је више, из дана у дан, оних који осећају и препознају галактичка дејства Новога доба.

 

03

 Када сам, пре много година, писао о вилењацима, људи ме нису разумевали, зато што су били поробљени позитивизмом, дарвинизмом и марксизмом.

Тада људи ништа нису могли да схвате и разумеју изван материјалистичког погледа на свет.

Они нису веровали у вишу стварност, они нису могли да појме и схвате, да постоји мноштво виших стварности изнад ове најниже земаљске привидне стварности коју они реалношћу називају.

Последњих година, и деценија, све се убрзано одвија; убрзано је и само галактичко време, а са галактичким временом убрзава се и земаљско време.

Дан је скраћен за трећину: ових привидних двадесет и четири часа јесте, у збиљи, оних негдашњих (од пре тридесет година) шеснаест часова.

 

04

Срби никада, кроз многе векове, нису имали ни једног јединог савезника на Земљи.

Сви наши тобожњи савезници у свим временима, у свим војнама, били су наши потуљени душмани.

Наши једини савезници јесу они које смо ми давно заборавили, они којима смо ми, поведени за туђинским религијама и идеологијама, а у надутости својој, окренули леђа.

Наши једини истински савезници јесу вилењаци – бића из виших духовних светова, бића преко којих смо ми повезани са нашим Галактичким Прецима, са нашим Боговима.

 

05

Свет вилењака јесте једна виша Стварност у односу на ову нашу земаљску и привидну стварност.

Вилењаци су наши анђели чувари и водичи, који су посредовали између нас на Земљи и наших Галактичких Предака у Језгру Звезданог Јата.

Када макар петина Срба ово буде схватила и освестила, тада ће Србство кренути узлазном сунчевом линијом према Галактичком Језгру.

Србству нема опстанка без успостављања Новог Завета са вилењацима, а преко вилењака и са Галактичким Боговима.

 

06

Данас смо левом обалом Дунава шетали нас тројица вилењака – Милан, Радомир и ја.

На стази којом смо корачали и тиховали остављали смо наш вилењачки светлосни запис.

Сваки светлосни запис који уписујемо у потку простора и времена мора бити освешћен, мора да полази из више Свести и више Стварности.

Сваки светлосни запис на Земљи мора бити усаображен са Намером Галактичког Језгра.

Дунав је света река наших плавих вилењака и наших Галактичких Предака.

Зато ће овај наш данашњи светлосни запис бити веома важан за један будући Обновљени Завет са вилењацима и Галактичким Боговима.