Драган Симовић: Из језгра душе


Лирски записи

dragan simovic portret01

Одбачен од света, одбачен од људи, будан и освешћен човек бива најусамљенији у свету.

 

02

Будан и освешћен човек, може да се дружи само са другим будним и освешћеним човеком.

 

03

Једна од великих заблуда људи овога света јесте и то, да се супротности привлаче.

Истина је – да се само сличности привлаче!

Две сличне или сродне душе, привући ће једна друга и из најудаљенијега звезданог јата.

 

04

Људи још некако и могу да живе без смисла, али пробуђен и освешћен човек уопште не може да живи без смисла.

Он бива посвећен трагању за највишим смислом!

 

05

Само се у посвећеном стваралаштву, у стваралашту из љубави и зарад љубави, може пронаћи највиши смисао.

Човек посвећен стваралаштву подражава Бога.

 

06

Сасвим је природно, да се човек угледа на Бога, и да подражава Бога.

 

07

Човеков праискони сан јесте сан о Богу.

Човеков сан о Богу јесте тежња ка Богу.

Тежња да и сам постане сличан Богу!

 

08

Без сна о Богу, човек не би могао да опстане у свету.

 

09

Само онај који снева о Богу, може да твори дела која су мила Богу.

Постави коментар