Лирски записи

01

Кад зароним у само биће тишине, осећам присуство Бога.

Бог борави у бићу тишине.

Када наше срце постане биће тишине, тада се Бог настани у нашему срцу.

Бог се кроз тишину пројављује.

Тишина у нама разговара са Богом у нама.

 

02

Зимско вече.

Зурим кроз прозор, и посматрам румене сунчеве зраке на црвеним крововима.

Однекуд издалека, одблесак румених сунчевих зрака са прозора, светлуца и леска се у мојој соби.

Тајинствени плес светла и сенки по зидовима, чини моју собу дивотном и волшебном, као из бајки.

А тамо далеко, понад црвених кровова обасјаних руменим сунчевим зрацима, видим модре косе брежуљака, прошаране снегом, и слушам сетну вилинску свирку ветра са Дунава.

Наједном у мени оживеше неке давнашње слике из детињства, а да не знам што!

 

03

Данас сам, на самој обали Дунава, седео на врбовом пању, сунчао се и тиховао.

Одраз сунчевих зрака са воде титрао је на моме лицу и, кроз полузатворене очне капке, обасјаваше и грејаше моје унутарње биће.

Кад год се нађен на Дунаву, у ваздуху, у ветру, у мирису воде, осећам присуство вилењака, осећам присуство неких тајинствених бића из виших упоредних светова.

 

04

Присуство Бога, присуство виших духовних бића, осећам на сваком кораку.

Осећам Божје Стварање у свакоме трену.

И то осећање озарује и испуњава моју душу, моје срце, моје биће.

Топлина, милина, радост и дивота струји свуда око мене, и кроз мене.