Драган Симовић: Уметност божанског стварања


Лирски записи

P1200837

01

Оно што се не роди и не створи савршено, никада неће бити савршено.

Када божански песник није задовољан створеном песмом, он ће стрпљиво чекати да се догоди песма којом ће бити задовољан.

Ниједно се истинско уметничко дело никада не поправља: оно или јесте или није уметничко дело.

Овај се свет не може поправити – несавршен је и несавршен ће остати.

Залуд сви наши покушаји кроз векове, да поправимо свет, да га бољим учинимо.

Како ми несавршени можемо да створимо нешто савршено?!

Како се од несавршеног човека може створити савршен човек?!

 

02

Залудна су сва земаљска учења.

Залудни су сви земаљски мудријаши.

По земаљским учењима и по земаљским мудријашима створен је овај свет.

Зато је и такав овај свет!

За разлику од људи, који би вазда нешто поправљали, богови никада ништа не поправљају.

Не поправљају, већ изнова стварају.

Када богови нису задовољни својим делом, они га поништавају, и одмах ново дело стварају.

Све оно што се поправља, никада не може бити савршено.

Савршено је само оно што је од почетка савршено.

 

03

Свако од нас мора толико пута изнова да рађа и ствара самога себе.

Да рађа и ствара толико пута, све док не роди и створи себе савршеног.

Није истина да смо ми рођени само једном – ми се свакога дана, свакога трена вазда изнова рађамо!

И тек када родимо и створимо савршене себе, тада ће и овај свет бити савршен.

Не може свет бити савршен, све док смо ми несавршени.

 

04

Свака промена света, заиста, од нас почиње.

Не смемо ништа мењати, све док не променимо себе.

А ко промени и изнова роди себе, тај више и не осећа потребу да ишта око себе мења.

Не мењајмо ништа око себе, већ у себи!

Ако смо ми савршени, и свет ће бити савршен.

Постави коментар