У песмама се, и у кажама, приповеда,

како је виђен

последњи Вилењак

Белих Ветрова,

далеко негде на Северу словенских земаља,

где прште брезе и јасике оковане ледом и снегом,

и, где се у ноћи, подно звезданих јата,

чује сетна вилинка,

праискона свирка,

уз гајде и свирале

последњег Племена

Белих Вилењака.