Лирски записи

 

01

Само се у песничким сновима и визијама пројављује лепота овога света.

Никакве лепоте нема изван песничких снова и визија.

Овај свет је једноличан и прозаичан, и у њему влада досада и бесмисао.

Овим светом не влада закон бољег, већ закон јачег.

Јачи никада нису паметнији и бољи, већ увек глупљи и гори.

Увек су преживљавали само дивљи и крволочни народи.

Племенити и узвишени народи давно су нестали са лица Земље.

 

02

Ових сам дана освестио – али коначно! – да Србство обитава само у мојим песничким сновима и визијама.

Изван мојих песничких снова и визија постоји нешто што тек привидно, и издалека, личи на Србство, док у самој бити то није никакво Србство.

То моје освешћивање било је пропраћено тугом и душевним болима, али ме је у исти мах и подигло на виши ступањ Свести.

Све време ја сам певао о Србству које у свету не постоји.

Певао сам своје песничке снове и визије.

 

03

Више нисам тужан.

Заиста, нисам више тужан.

Сада осећам радост и блаженство освешћивања.

Сазнање да Србства нема у свету, већ само у песничким сновима и визијама, јесте, за мене, велико олакшање и растерећење.

Сада макар знам, на чему сам.

Више нема лутања ни бесмисленог трагања за нечим што је давно нестало из света.

За нечим што одавно није присутно у свету.

 

04

Србство које драговољно жели да буде туђинско и свачије робље – није моје Србство!

Ми смо се овога пута разишли, канда за сва времена.

Певаћу о Србству из својих песничких снова и визија, али ћу у свакоме трену бивати свестан, да у овоме свету Србства нигде нема.