Драган Симовић: Србство из снова
Лирски записи
01
Само се у песничким сновима и визијама пројављује лепота овога света.
Никакве лепоте нема изван песничких снова и визија.
Овај свет је једноличан и прозаичан, и у њему влада досада и бесмисао.
Овим светом не влада закон бољег, већ закон јачег.
Јачи никада нису паметнији и бољи, већ увек глупљи и гори.
Увек су преживљавали само дивљи и крволочни народи.
Племенити и узвишени народи давно су нестали са лица Земље.
02
Ових сам дана освестио – али коначно! – да Србство обитава само у мојим песничким сновима и визијама.
Изван мојих песничких снова и визија постоји нешто што тек привидно, и издалека, личи на Србство, док у самој бити то није никакво Србство.
То моје освешћивање било је пропраћено тугом и душевним болима, али ме је у исти мах и подигло на виши ступањ Свести.
Све време ја сам певао о Србству које у свету не постоји.
Певао сам своје песничке снове и визије.
03
Више нисам тужан.
Заиста, нисам више тужан.
Сада осећам радост и блаженство освешћивања.
Сазнање да Србства нема у свету, већ само у песничким сновима и визијама, јесте, за мене, велико олакшање и растерећење.
Сада макар знам, на чему сам.
Више нема лутања ни бесмисленог трагања за нечим што је давно нестало из света.
За нечим што одавно није присутно у свету.
04
Србство које драговољно жели да буде туђинско и свачије робље – није моје Србство!
Ми смо се овога пута разишли, канда за сва времена.
Певаћу о Србству из својих песничких снова и визија, али ћу у свакоме трену бивати свестан, да у овоме свету Србства нигде нема.

Песниче, има jош Срба и jош Србство живи. Брат до брата, застава до заставе, да марширамо заjедно под стегом двоглавог орла и коловрата.