Драган Симовић: Из унутарњег бића тишине и шутње
Лирски записи
01
Све појаве и све ствари морамо да сазерцавамо из свог унутарњег бића.
Из унутарњег бића тишине и шутње.
Да сазерцавамо појаве, ствари и догађања из видивотог и сневајућег унутарњег бића тишине и шутње.
Јер тада нисмо судије, већ само посматрачи, истински божански посматрачи.
Када смо у унутарњем бићу тишине и шутње, тада осећамо звездано и божанско блаженство, тада се купамо у ПраВодеану вечног блаженства.
Тада не посматрамо као људи, већ као богови.
Само тада можемо да осетимо и доживимо унутарњу лепоту и дивоту које нема нигде у свету.
Кад год изиђемо из свог унутарњег бића тишине и шутње, бивамо у трену поражени и растурени.
Ми више нисмо божанства, нисмо сушта духовна и божанска бића, већ само привидна бића у свету варки, обмана и привида.
02
Ми смо своји само онда када смо у свом унутарњем бићу тишине и шутње.
Тада смо оно што заиста јесмо – духовна и божанска бића.
Онај ко није кадар да зарони у ПраВодеан тишине и шутње у свом унутарњем бићу, никада неће осетити, доживети и познати лепоту живота и живљења.
Живот се дешава унутра, у ПраВодеану тишине и шутње, а оно што се одвија мимо и изван тога јесте само подражавање и опонашање живота.
03
Моји лирски записи минулих дана нису настајали из мојега унутарњег бића тишине и шутње, већ само из срца и унутарњих осећаја и осећања.
Разлог је моје мучно боловање.
Две недеље мене је ломио грип, са грозницом и повишеном температуром, како никада раније није бивало.
И са повишеном температуром, ја сам се трудио да будем присутан на нашем сајту.
Свакога дана, седао бих по пола сата за рачунар, да на брзину напишем и објавим лирске записе.
Сада видим, да ти лирски записи немају ону тајинствену и космичку дубину песничког сазерцавања и јасновиђења.
Но, у крајњем случају, нису ни тако лоши.
04
Моје разочарење у Србство из минулих дана јесте, такође, било условљено мојом болешћу.
Тада сам имао осећање да је заувек свршено са Србством.
Више нити мислим нити осећам тако.
Ништа није свршено, и ништа не може бити свршено, под вечним звезданим јатима.
Могао бих сада, из унутарњег бића тишине и шутње рећи, да је ово поновно рођење Србства.
Поновно рођење једног Новог Србства, али у вишим духовним и галактичким пространствима.
05
Пораз Србства на овим парламентарним изборима јесте истовремено и освешћивање Србства.
Захваљујући овом привидном поразу, Србство се изнова рађа на вишим ступњевима бивања и бивствовања.
Да се није догодио пораз на Земљи, не би се догодило ни поновно рођење у звезданим и космичким пространствима.
Свако зло има и своје добро, по оној народној пословици.
06
Шутња је србска реч, као што су и све ине речи – србске!
Ту реч често користим, због њене галактичке и космичке треперавости и звучности.
Глас Ш, за разлику од гласа Ћ, има треперавост која подсећа на шуштање звезда, на шуморење шума.
Када се уместо шутње употреби истоветна реч ћутња, тада имам песничко осећање да се убија треперавост, шуштавост и звучност ове дивотне речи.
07
Ово што ћу овде написати, нема никакве везе са лирским записима, те зато овај додатак слободно избришите.
Неко ми је од вас послао новац пост-нетом, али будући да сам ја боловао две недеље, и да тако болестан нисам могао да пешачим до поште и натраг (а то је око пет километара!), новац се вратио пошиљаоцу.
Нека пошиљалац сматра да сам примио новац и да сам му благодаран.
