вјетар шапат свој шаље
свако своја слова пише
трагом пера молим те
не тражи другом мане
стих је порука душе
што на срцу ћути
а осуде нису адути
и слободно нека кажу
да ми перо није вјешто
да пискарам само нешто
неважно и ситно
не дотичу ме злураде ријечи
топлота пера ме љубављу веже
нек стих мој никад
не буде стидљив и тих
нек траг пера
до тврдих срца дође
а до тада
добровољно бићу луди пјесник
.
кроз аорту срца
све пустити знам
облаке моје не осуђуј
знам да љубав
љепше има боје
трагом пера
емоције живе
.
љубав и њежност
траговима шаљеш
можда ће неки
осудити мене
или прошлост моју
али ја живим
мелодију своју
а ти живи своју
свако има свој глас
тему и боју
.
ако волиш поезију
завири у душу њену
што из ока твога сија
у срце доноси сјену
она је пјеснику мајка
разумије све што боли
у тишини срца чува
границу ниједну не воли
не зна за крај ни кајање
.
а у мом трагу ти си
сад кад све знаш
и животу ме учиш
љубав наслути ми
у трагу пера
рођена си и ти
.
и слободно нека кажу
да ми перо није вјешто
да пискарам само нешто
неважно и ситно
не дотичу ме злураде ријечи
топлота пера ме љубављу веже
нек стих мој никад
не буде стидљив и тих
нек траг пера
до тврдих срца дође
а до тада
добровољно бићу луди пјесник

Фото: Биљка – Девојачко срце; Википедија