Драган Симовић: Језик и судбина
Лирски записи
У Летописима Акаше открих, да је Језик-Мајка, који су стварали Богови Светлости – Перун, Даждбог и Велес –
поверен на чување Срб-Урима, касти видовитих и посвећених жреца.
Богови су наложили Срб-Урима – а то је уједно био и Завет између Богова и Срб-Ура – да Језик-Мајку морају да чувају од сваке врсте кварења и кривотворења, будући да се преко светих речи, када се јасно и правилно из срца изговарају, у наше унутарње биће уноси Светлост, а када се речи искваре и обесвете, и када се без љубави – у љутњи, мржњи и бесу – изговарају, тада се у наше унутарње биће уноси Тама.
Првобитни Језик-Мајка бејаше саздан од исцељујућих и светлоносих речи које су следиле Сварожницу илити Галактичку Вертикалу, те да су наши посвећени преци, захваљујући чистом Језику, чистим речима, чистим мислима и чистим осећањима, бивали бесмртни и вечни.
Смртност и трулежност у наше потоње претке, а преко њих и у нас, њихове потомке, ушла је онога трена када су потомци Срб-Ура престали да савесно, одговорно и будно бдију над Језиком-Мајком, односно, када се Језик толико искварио, да су у њему, у некоме добу, преовладавале речи Таме, речи које у себи садрже љутњу, бес и мржњу.
Речи које изговарамо одбијају се од звезданих наспрамних огледала, и у наше се унутарње биће повраћа, као космички одјек, дејство изговорених речи.
У дубинама језгра нашег унутарњег бића, дејство изговорених речи обликује суштаство нашег унутарњег бића, као и сва наша видљива и невидљива тела.
Песнички речено, ми стварамо своју судбину, стварамо сами себе, преко речи које изговарамо.
Какав нам је Језик, какве су нам речи, таква нам је и судбина, такав је и наш живот, а такви смо и ми сами.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Приатељу мој, Акаша те је подучила да нам говориш о чистом језику. Ево, и ја ћу нешто о том језику спиралног састава и поганом – Орвелоском језику затвореног круга где змија прождире властити реп. Све што ћу овде навести без је испрвке, а примо сам све ово пре много година из тада, мени непознатог извора:
46.
у кругу – Језик! Зашто?
Субјективна комуникација
Језик као илузија
Монополисана истина
Субјективна дистибуција
Пасивна конзумација
Истина под притиском
Непрелазна баријера
Кажњива храброст
Награђен песимизам
Привилегована скепса
Интелектуални далтонизам
Право на сиромаштво
Непризнато богатство
Субјективно вредновање
47.
у спирали – Језик? Зашто!
Ативно мишљење, деловање, телепатија, стварање…
48.
Сам говор приликом комуницирања треба да нам помогне да слушамо сами себе или као аутостимулација…
49.
Човек је отворена (затворена) књига коју треба читати и учити се из ње. Право и дужност да се отвара или затвара пред собом и другима, за себе и за друге…
50.
Два интелекта могу да комуницирају једино ако узпоставе диртан контакт. (без језика као посредника) или ако имају заједнички циљ или проблем за чије решавање су подједнако заинтересовани. У том случају, директна комуникација је могућа. Страх као препрека је елиминисан.
51.
Материјализација мисаоне енергије је могућа?!
52.
Човек постаје свемогућ оног тренутка кад се ослободи страха. Његове стваралачке могућности постају неограничене.
53.
Савладавши властиту природу, човек престаје бити природно – дуално биће и претвара се у космичко – интегрисано биће…
54.
Телепатска комуникација и директна трансформација идеје у дело без физике као посредника стварају ситуацију у којој тело постаје балас кога се треба ослободити или оставити по страни – право бирања…
Дивно и суштаствено.
Благодарим, Драгославе!