Лирски записи

 

01

Ма где год да се затекнемо, ми смо на Пупку Света.

Ми смо сами собом Пупак Света.

Ми смо сами собом Срце Космоса.

Повезани са Свешћу, и преко Свести, ми бивамо Стожер Света, бивамо Срце Космоса.

Свест је Вечност, а у Вечности је свака тачка –

 Средиште.

У Бескрају и Вечности Свести постоји само Средиште, постоји само Пупак Бескраја и Вечности у Свести.

Повезани са Свешћу, и преко Свести, и сами постајемо и бивамо Свест.

Јер све је Свест.

Све што бива и јесте – бива и јесте само у Свести.

Створитељ, Бог, Дух Стварања, Постојање, Присуство, Живот – све су то имена Свести.

Заиста, све је Свест.

Свест је – Све!

И Све је у Свему – Све!

 

02

Наши су преци оно што су наши снови.

Какви су нам снови, такви су нам и преци.

Преци су управо онакви каквим смо их ми сами у сновим својим створили.

Ако смо у Пољу Свести, онда смо повезани са својим прецима.

Ако смо у Пољу Свести, онда смо повезани и са потомцима својим који још рођени нису.

Са потомцима нерођеним, са потомцима који ће у једној далекој будућности морати да се роде.

Све што сневамо, све што маштамо, све што замишљамо, то ће једном морати да се роди.

 

03

Сви су наши снови једна виша стварност.

Виша стварност – то је свет снова.

И Сам Створитељ јесте Велики Сневач.

Створитељ је све у сновима својим створио.

Док је стварао, Створитељ се нимало није мучио.

Он је то, радујући се, као песму стварао.

Сневање и певање – то је стварање Створитеља.

Кад сневамо и певамо, ми смо тада најближи и најдражи Створитељу.

Јер, кад сневамо и певамо – ми стварамо.

А Створитељ – ствара!

Шта ће друго Створитељ да чини, него да вечно ствара!

Стварање је живот.

Па и више од живота.

 Стварање је живот у Животу.

 

04

Походи ме данас, изненада, Соко са Велебита.

Унесе радост у дом мој.

Кад год се сретнемо, вазда ме нечим обрадује.

А највише ме задиви и обрадује својим дивотним песничким причама.

У његовим сликовитим кажама и причама, из детињства подно Велебита, звоне и жуборе праисконе речи.

Праисконе речи Језика- Мајке.

Соко са Велебита и Владан Пантелић вазда ми унесу радост у дом.

После сваког сусрета с њима, роди се дивотна песма, роде се дивотни лирски записи.

И не само то, већ и ово: после сваког сусрета с њима, осећам како моја духовна крила бивају још моћнија и јача.

Са моћнијим и јачим крилима све лакше путујем, све лакше летим, све лакше пловим низа далека звездана јата.

Ка Суштаству и Језгру Дивот-Светлости у Вечноме Сада.

Тамо где Све одувек – јесте и бива.