Лирски записи

 

Поезија и свеколика уметност мора да се узнесе на виши ступањ стварања и живљења, на виши ступањ галактичке, космичке Свести.

Нема више поезије зарад поезије, нема више уметности зарад уметности, већ поезија и уметност морају да буду – у времену долазећем – један од најобухватнијих, најцеловитијих, најсуштаственијих видова духовности.

Шта је духовност?

Духовност је живљење и стварање Духа, стварање и живљење Духа Свести.

Прошло је време узгредне и споредне духовности, духовности зарад саме духовности.

Или живиш и ствараш Дух, или не живиш и не ствараш.

У Староме свету, у Староме добу све што се тицаше Духа и Свести бејаше узгредно, бејаше споредно.

Дејства Новога доба све преокрећу.

Оно што бејаше главно – то ће бити споредно, а што бејаше споредно – то ће бити главно, суштаствено и битно.

У Новоме добу: Дух је битан, Свест је битна – а све остало може бити важно и значајно, али није битно!

Песници у Новоме добу неће имати права на обичне речи, на обично певање, на обичну поезију.

Поезија будућности мора бити галактичка, мора бити космичка, мора бити – КосмоСофија!

Речи морају бити необичне, мисли морају бити необичне, снови морају бити необични, визије морају бити необичне и стваралачке.

ПраВасељеном влада Начело Промена, Начело Промена-у-Свести.

То је Закон.

Том Закону смо и ми подложни.

И ми смо под тим Законом.

И ми у језгру својега унутарњег бића имамо усађено Начело Промена.

Начело Промена у нама повезано је са Начелом Промена у ПраВасељени, у Језгру ПраВасељене.

Ако се не мењамо, ако не узрастамо у Духу и Свести – мртви смо!

Нема Живота без узрастања, нема Смисла Животу без Свести.

Наш живот мора да пређе у Живот, у Живот с ону страну мучног и болног живота без Сврхе и Смисла.

У Живот без почетка и свршетка, у Живот-у-Вечности.