Лирски записи

 

Од детета сам био упућен на тајанствени и тајносани свет природе.

На онострано, тајинствено и мистично биће природе.

Природу никада нисам посматрао из овостраног, већ из оностраног бића и суштаства.

У својим сновима, у својим јасновиђењима, у својим песничким визијама, залазио бих с ону страну природе, залазио бих у бајковита пространства вила, вилана и вилењака.

Моја природа, мој поглед на природу, моје виђење и појимање природе усаображено је са мојим унутарњим бићем песника вилењака.

Природа је божанство.

Природа је тајна.

Природа је чудо и чуђење.

Од детета сам имао осећање, дубоко и тајносано осећање, да сам залутао у овај свет.

Моја поезија, моје певање, моја лирика јесте одраз и израз тог осећања, тог стања душе.

Ја сам песник – ово сведочим из унутарњег срца – само зато што сам залутао у овај свет.

Да нисам песник, не знам шта бих био!

Вероватно – нико и ништа!

Једина истинита моја биографија, једини истинити мој животопис – то је моја поезија.

Изван поезије – немам биографију, и немам личну историју.

Моје привикавање на овај свет траје од детета.

То је привикавање песника вилењака на свет људи.

Још се нисам посве привикао на свет у којему тренутно обитавам, и, по свој прилици, никада се и нећу привићи.