Лирски записи

 

Сиђи у своје Унутарње, сиђи дубоко, и још дубље, и све дубље и дубље, и путуј, путуј ка Срцу Неба, путуј ка Пупку Првобитног Света, путуј ка Суштаству Вечнога Стварања!

Путуј без престанка, путуј и стварај, стварај самога себе у Бескрајним Пространствима Свести, стварај себе у видљивим и невидљивим световима, стварај себе с ову и с ону страну Вечне Тишине Светова.

И када будеш сишао дубоко и најдубље, тада ћеш појмити и схватити, осетити и видети, да се најдубље дубине премећу у највише висине; да се Дубина узводи у Висину, као што се и Висина низводи у Дубину; те да је Дубина – Горе, а Висина – Доле, а да си ти Пупак и Срце Вечности.