Лирски записи

 

Ево како сам у лирске записе преточио разговор који сам, недавно, водио са једним врлим и дивним пријатељем Русом.

Има Срба и Срба, као што има Руса и Руса.

Има Срба који осећају праискону везу с Русима и Русијом, који Србе и Русе доживљавају, осећају и појимају као Један Народ.

Такве Србе не можемо назвати русофилима (русољупцима), јер би то било исто као када бисмо саме Русе назвали русофилима!

Затим, има Срба истинских русофила.

То су они Срби који Србе и Русе виде као два сродна, блиска, братска народа.

Они су мањина у односу на оне прве Србе, који Србе и Русе виде као Један Род, Једно Племе, Један Народ.

Потом, има Срба који су из неких, само њима знаних разлога, превасходно, наклоњени Европи, Старој Европи, Првобитној Европи, а ређе Англосаксонском Западу – будући да постоји сушта и суштаствена разлика између Првобитне Европе и Англосаксонског Запада.

Такви Срби нису русофили, али, руку на срце, нису ни русофоби (русомрсци); а то значи, да у њих нема нити љубави нити мржње према Русима, мада, чак и такви Срби, негде у дубини свог бића, и суштаства, наслућују тајинствену праискону везу са Русима.

И, ако се догоди да ти и такви Срби нешто учине против Руса, они ће се, пре или доцније, кајати и стидети због тога.

Напросто, после неког времена, осетиће грижњу савести у свом срцу, у својој души, у свом неосвешћеном унутарњем бићу.

И, на концу, има један незнатан постотак Срба, за које бисмо, условно, могли рећи, да су притајени и неосвешћени русофоби; но, по правилу, то су они исти  несловесни и непросвећени Срби који подједнако мрзе и Србе и Русе, који, у крајњем случају, мрзе све оно што их на њих саме подсећа.

Али, ти и такви Срби и нису битни у овој нашој причи.

Уколико желимо да ваљано заокружимо ово наше песничко приповедање, онда ћемо рећи још и ово: од свих словенских племена и родова, од свих словенских народа – Пољака, Чеха, Словака, Украјинаца, Белоруса и Малоруса – само Срби појимају и доживљавају Русе као Свој Народ, а Русију као своју Првобитну Родину.