Лирски записи

 

Волим да зурим у врхове топола, да зурим у пурпурне и малинове облаке на зелен-плаветном небу понад врхова топола, да сневам и тихујем на дашку пролетњем што лепрша са Дунава преко поља широка од мака рујна.

Волим, зато што сам тада Праисконац, зато што сам тада далеки ПраПредак свој, што сам повезан са звезданим јатима, са Пупком Земље и са Срцем Неба.

Тада је све у овоме свету савршено и на своме месту; тада нема ни мржње, ни пакости, ни злобе, ни ратова у свету од опсене; тада осећам само мир, спокојство и блаженство; тада сам највише свој, највише и најдубље у свом унутарњем бићу, у својим тајинственим унутарњим световима и пространствима.

Без таквих тренутака, без таквих стања душе и духа, без сазерцавања и тиховања, мој живот, зацело, не би имао ни сврхе ни смисла у овоме тужном, и најтужнијем, свету привида, варки и опсена.

Волим да зурим у врхове топола, да зурим и пловим с пурпурним и белим облацима на зелен-плаветном небу с вечери у сутон румен.