Лирски записи

 

Сва наша страдања на Земљи јесу изазвана нашим мислима, будући да наше мисли имају такву моћ какву ми не можемо ни да појмимо!

Свеукупан збир наших мисли – мисли свих словесних бића у Свету – твори личну, породичну, племенску, расну и човечанску карму, као и карму Мајке Земље.

Мисао је узрок, а страдање последица.

Свака наша мисао проузрокује одговарајуће последице.

Племените мисле проузрокују племените и дивотне последице, као што и неплемените мисли проузрокују неплемените – болне и смртне последице.

Незнање је највећи грех.

Огромна већина човечанства, у овоме трену духовног развоја, не може да појми и схвати, да је незнање највећи грех.

Али, да бисмо се из таме незнања уздигли у Светлост Знања, морамо, преко Галактичке Вертикале, да се повежемо са Језгром Свести.

Знање происходи из Свести, и без Свести нема ни Знања.

Сва она знања која стичемо у Свету не могу се назвати Знањем.

Знање је једино оно Знање које превазилази и надилази Свет.

Знање је увек тајинствено, мистично и онострано – Знање је с ону страну Добра и Зла, с ону страну двојности, с ону страну земаљских и неосвешћених знања.

Знање Свести јесте Једино Истинито Знање.