Драган Симовић: Песникова молитва на Дунаву
Обраћам се
великим прецима
и свим божанствима светлости
предака својих;
обраћам се
дусима воде, ватре,
земље и ваздуха;
обраћам се
Створитељу и Чувару
видљивих и невидљивих светова;
обраћам се
Великој Мајци свих бића суштих
у свим световима,
обраћам се,
и молим их,
да сачувају, избаве, исцеле и спасу
свеколико Србство
у данима страдања великог;
у данима туге, страхова, очаја и ужаса;
у данима који су пред нама;
у данима који ће доћи.
Вечерњи сутон, на левој обали Дунава, 20. цветањ (мај) 2014/7522.


Већ данима излазим на насип, гледајући и пратећи како Дунав нараста; како из дана у дан бива све већи, све силнији и све моћнији.
Ова је моја молитва рођена у тренутку, кад сам појмио и схватио, да нас од поводња, од поплава и потопа, да нас од преливања и разливања Дунава, могу спасити само ОНИ којима се у молитви својој обраћам.