Лирски записи

 

Посвећено дичним Србима и дивотним Србкињама.

 

Када овај свет сазерцавамо са унутрашње стране удвојене галактичке спирале, из самог језгра звезданог јата, онда сагледавамо лепоту и дивоту света, и свих бића суштих у свету.

Видимо све оно што се у спољноме свету, са становишта спољашње стране удвојене галактичке спирале, са рубежних пространстава звезданог јата, никада видети и сагледати не може.

Тада душом сазерцавамо и препознајемо душе свих бића и свих суштастава у свету и далеким иним световима.

Видимо лепоту неизрециву и дивоту неисказиву, и видимо и осећамо душом и срцем оно што се једино пречистом душом и пречистим срцем видети и познати може.

Упоредо са овим светом у којему је одвише туге, патњи и боли, простире се до убескрај и вечност један другачији, лепши и дивотнији свет у којему царују љубав, лепота и дивота, и у којему је све по мери душе, срца и духа божанских бића и суштастава.

Тај свет о којему песник вилењак приповеда јесте свет са унутрашње стране удвојене галактичке завојнице, где се сва времена згушњавају у један трен вечности и где се бескрај сажима у једну тачку садањег тренутка свеколиког простор-времена; и који се открива и препознаје само онда, када се, из ума, низведемо у своје најдубље и најтајинственије унутарње биће и суштаство.