Лирски записи

 

Кад не бих веровао у своје песме, у своје снове и, у своје визије – не бих ни живео у свету.

Без својих вилењачких и вилинских снова, без своје вилењачке и вилинске поезије – никада Ја не бих био Ја!

Моји снови и моја поезија јесу моја вера; само моја вера, и само мој унутарњи пут.

Песник је свој само онда кад борави у својој поезији, у свом унутарњем суштаству, у својим унутарњим световима.

Сваки посвећени песник вилењак има своју веру коју никоме не открива, и о којој никоме не приповеда.

Моја вера није за моје ближње, није за друге, није за свет, већ само за мене.

Без те унутарње, песничке и вилењачке вере, мој живот у свету не би имао смисла.

Моји снови и моје песме јесу моја галактичка вертикала, јесу мој унутарњи, тајинствени и завојити пут тајносаног звезданог посвећења.

Моја унутарња и онострана повезаност са језгром звезданих јата јесте мој праизвор вечнога живота и живљења, вечнога бивствовања и бивања.

Још сам у раноме детињству осетио и појмио, да нисам попут друге деце, да нисам попут других људи, да нисам од овога света.

Заиста, нисам од овога света! – ја сам од вилинског и вилењачког тајносаног, тајинственог и оностраног света.