Лирски записи

 

Ми живимо у једном од најсуровијих светова.

Овај свет је био и остао један од најсуровијих, најгрознијих и најужаснијих светова.

Зло које нељуди могу да учине људима, да учине човеку, превазилази сваку уобразиљу највећих сневача и машталаца.

Сва тајна духовна учења и знања имају, између осталог, и ту сврху: да човека припреме, оснаже и ојачају, да би – у овом суровом, ужасном и грозном свету – знао и умео да се заштити и сачува од људи зверова.

Упоредо, са развијањем знања, морамо развијати и наднаравне духовне моћи; упоредо, са уметношћу живљења, развијати и уметност умирања – усаобразити уметност живљења са уметношћу умирања, онако како су то наши посвећени преци знали и умели.

Бити духован, то не значи – превиђати све грозоте и ужасе овога света; бити духован, значи – јасно видети, познати и освестити, да је ово један од најгрознијих и најужаснијих светова у ПраВасељени.

Бити духован, значи – видети, познати и освестити, да су у овоме свету људи мањина, а нељуди већина; да је доброта реткост, а зло честа појава, те да само велика посвећеност и божанско знање могу да нас сачувају и спасу у овоме грозном и ужасном свету у којему одувек владају човеколике звери.

Бити духован, надаље значи – бити спреман да умреш, да заувек напустиш овај свет, у трену кад осетиш да ћеш пасти у руке нељуди, те да твоја судбина зависи од човеколиких звери.

Наравно, да ту нико никога не може да посаветује и, наравно, да ту нико ништа унапред не може знати, али,  једна будућа галактичка духовност мора да развија и такве оностране моћи.