Понад зелена вилин-горја,

 гле!

 бели облаци,

као снежни врхови бели,

на румен-плавоме небу.

 

Сетна свирка

лахора с висина,

 и топао поветарац,

разигран и чио,

из снених долина

под сенкама.

 

Кликтај златног орла

подно белих облака,

 и жубор горских слапова

у тишини.

 

Шуморе и трепере

 врхови јасика,

уз плес класја

зелене ражи

 на дашку вечерњем,

у сутон од смиља.

 

Седим у сенци

 столетне оскоруше,

 у трави високој што се повија,

на пропланку ветрових гајди,

и зурим некамо

у даљину –

 

у даљину иза горја

про обзорја,

про обзорја.