Лирски записи

 

Док зурим у тајинствена звездана јата, слушајући хук сова на ветру, чујем унутарњи глас из дубина:

Ништа те људско неће спасити!

Заиста, одавно знам, да нас ништа људско неће ни заштити нити спасити.

Свако од нас има свог божанског двојника, и тај наш двојник јесте наше божанско биће и суштаство, дубоко у језру душе наше; а језгро душе наше бива усаображено са језгром звезданих јата и Духовним Сунцем у језгру оностраних звезданих јата.

Лепота, Доброта и Љубав нису од овога света, и нису од људи, и зато се у свету ретко пројављују Лепота, Доброта и Љубав.

Све што је у свету јесте од спољнога света; само Лепота, Доброта и Љубав нису од спољнога света, већ од једног тајинственог и оностраног света – с ону страну тишине и шутње, с ону страну звезда и сунаца, с ону страну муња и громова.