Наше мисли –

брзином стотину пута

већом

од брзине Светлости –

допиру и до

најудаљенијих

духовних

звезданих јата –

у Пра Васељени;

а потом,

одбивши се

од

Наспрамних

Огледала

Вечности,

нама се враћају –

као Стварност Надсушта –

творећи нас суште,

на свих дванаест ступњева

Великог

Божјег

Стварања!

 

И тако се ми

вазда снова рађамо,

у Свету

који смо сами,

гле,

мислима својим

створили!