Лирски записи

 

Чини нам се, у неким тренуцима, да је зло посве завладало светом.

Да су доброта и љубав заувек прогнани из света.

Да племенитом и узвишеном човеку нема више места у свету, јер свет као да и није више за племенитог и узвишеног човека.

Свет је постао најгрознији зверињак, а од свих звери знаних и незнаних, људи су постали најкрволочније звери.

Људи су постали звери над зверима, звери мимо звери!

Иза људи-звери остаје само грозота и пустош.

И, шта нам је онда чинити?

Свако од нас мора сам у себи, сам у свом најдубљем унутарњем бићу, да нађе одговор за себе.

И, само за себе!

Само узвишене мисли, само узвишена осећања, само узвишене речи, и само узвишена дела могу да нас заштите и сачувају од зла у свету, од људи-звери.

То је моје виђење, осећање и познање.

Али моје, и само моје!

А када уроним у своје најдубље унутарње биће и суштаство, тада добијам одговор из Акаше, који у песничком преводу гласи отприлике овако: или ће Земља постати Звезда, а то значи да ће са Земље нестати све паклене душе, а остати само племените и узвишене душе; или ће, пак, Земља постати Тамна Планета, а то значи да ће Земљу напустити све племените и узвишене душе, преселивши се на неку другу и тајинствену онострану и духовну Земљу Звезду.

Наравно, и то су моје, и само моје песничке визије, које мени пуно значе, а вама, можда, не значе ништа!