Драган Симовић: БОЖАНСКА МРЕЖА ЉУБАВИ
Лирски записи
Ми смо сви међусобно повезани, преко разних потки и мрежа у свим световима, у свим звезданим јатима, у свим пространствима.
Повезани смо преко мисли, осећања, осећаја, речи и снова.
Ми смо сви умрежени у галактичку, у космичку, у божанску Мрежу Љубави.
Ми сви осећамо, и препознајемо, једни друге на даљину.
Ми општимо са свим бићима у свим звезданим јатима, у свим световима.
Када изиђемо из мисли, из ума, тада на даљину општимо са свима.
Љубав нас све повезује и сједињује.
Јер, Љубав није нешто изван нас, нешто у даљини, нешто тамо непојмљиво и несхватљиво, нешто што се другима дешава, већ смо сви ми Љубав.
Љубав – то смо ми!
Љубав је Овде и Сада.
То су наше мисли, наша осећања, наши осећаји, наши снови и наша дејства.
Наш живот је Љубав.
Ми смо рођени из Љубави, од Љубави, у Љубави и за Љубав, да бисмо живели Љубав и, да бисмо били Љубав.
Љубав – то су вечне галактичке, космичке, дејствене, енергетске и божанске потке.
Ми смо под пурпурним, румено-љубичастим, црвено-љубичастим, прозирним и енергетским, космичким и божанским Звоном Љубави.
То космичко и божанско Звоно Љубави штити све нас, сва бића, све светове, сва пространства.
Зато Љубав и јесте Бог.
Јер најраније, надревније име за Бога и бејаше Љубав.
У свих племена, у свих родова, у свих народа и у свих раса, првобитно име за Бога јесте Љубав и Светлост.
Зашто Љубав и Светлост?
Зато што Љубав јесте извор и узрок Светлости.
Као што и Светлост бива извор и узрок Љубави.
Зато што Љубав светли и обасјава, како видљиве тако и невидљиве светове.
Љубав држи светове и звездана јата; Љубав држи сва бића и сву творевину.

