Далеко одавде, иза белог обзорја тишине и шутње;

где се Небо Сваргино са Душом Земље стапа;

где је бескрајни пурпурни венац давно уснулих светова;

где звоне кедри звоном тек рођених звезданих јата;

где обитавају Они који су Духом сишли Одозго –

тамо је, гле! Света Земља Коловена,

Бела Стриборија на Белом Пупку Света!

 

И тамо су наши Преци Исполини –

рођени од Богова што бивају Сварге;

и тамо су све нас Преци изабрали,

да се сви у јату снова појавимо –

на овоме месту, у овоме часу –

са сврхом и смислом,

у сваком погледу!