Лирски записи

 

Сви упоредни, и сви овострани и онострани светови, повезани су међусобно, и умрежени, у јединствено космичко устројство (поље), преко велике дејствене и животодајне етарске завојнице васионе.

Ми смо, у сваком трену, повезани – како са светом предака, тако и са светом богова – и, готово, лагано прелазимо – било у сну или у унутарњем тиховању – из једног у други и трећи свет.

Крећемо се по тајинственим енергетским и етарским поткама велике космичке завојнице, одржавајући, истовремено, живу и стваралачку везу, или по усправној или по водоравној временској оси, као и по дејственим и духовним осама вечности.

Све је стварност у свим световима и у свим пространствима.

Песнички речено, и најбујнија, и најбогатија, и најчудеснија машта и уобразиља јесте сушта стварност, као и све оно што видимо, осећамо, опипавамо и доживљавамо у овоме свету.

Стварност су и наши снови, свеједно да ли су то снови при спавању или у будном стању.

И са далеким прецима ми одржавамо живо општење, живу и стваралачку везу, иако тога најчешће нисмо ни свесни, а требало би да будемо свесни!

Сви светови су међусобно повезани и умрежени.

Наши су молекули свесни, наш је светлосни запис свестан, језгро наше душе је свесно.

Између нас и најудаљенијих звезданих јата постоји енергетска, дејствена, мисаона, осећајна као и свака друга веза.

Ми предосећамо свако рађање нових сунаца, нових звезда, нових сазвежђа, нових звезданих јата и нових овостраних и оностраних светова.

Наши молекули повезани су са свим молекулима у васиони, као што је и наш светлосни запис повезан са свим светлосним записима у правасељени.

Ново доба јесте доба свеопштег буђења.

У Новоме добу сви ће бити пробуђени и освешћени.

И сви ће бити или ствараоци или суствараоци.

У Новоме добу сви ће писати поезију, како је сликовито рекао један србски песник.

А песник је хтео рећи, да ће сви бити или ствараоци или суствараоци.

У поезији су највеће и најскривеније истине.

Поезија је буђење и освешћивање човечанства.

Зато су вас све време и убеђивали да не читате поезију.

Велики брат вас је убеђивао да не читате поезију, јер он добро зна, да тада више нећете бити његово робље.

Ко чита поезију, тај почиње да се буди и освешћује и, одбија да буде слуга и роб великог брата.

Поезија је пут унутарње слободе.

Ово запамтите!