Лирски записи

 

Са Богом, као и са властитим Суштаством, можемо да се сретнемо само у Садашњем Тренутку.

Сваки сусрет са Суштим Богом јесте, истовремено, и сусрет са властитим Суштаством, са Самим Собом.

Бог обитава у Вечној Садашњости.

Вечна Садашњост јесте Вечност.

Различити људи на различите начине осећају, појимају и схватају Вечност, али Вечност – то је Садашњи Тренутак!

Кад год изиђемо из Садашњег Тренутка, ми смо, у исти мах, испали из Божјег дејственог поља, или, песнички речено: испали смо из Божјег крила, из Божјег наручја.

Свака молитва упућена Богу, Створитељу, Великом Духу Стварања, мора бити усаображена са Садашњим Тренутком.

Молитва упућена Бога мора бити наша благодарност.

Не да јадикујемо, не да иштемо и захтевамо, већ да благодаримо за оно што смо већ добили од Бога.

Нећемо рећи: Боже дај! него: Боже, бладорим Ти за оно што си ми дао!

Бог нам је Све дао.

Зашто бисмо молитвама својим само досађивали Богу!

Сва наша молитва нека буде песма благодарница, песма благодарна.

Молитва може бити и кратка, веома кратка и сажета.

Довољно је само изрећи, у себи или наглас: Боже благодарим!

Бог већ зна; Богу је све јасно.

Бог није збуњен и смушен попут нас.

Он већ унапред зна да му благодаримо за Све.

Не благодаримо Му за ово или оно, већ, буквално – за Све!

Друго име за Садашњи Тренутак јесте Бог Живи и Сушти.