Драган Симовић: Душа и Свемир
Лирски записи
У језгру Душе почива семе лепоте, доброте, самилости, милосрђа, истине, светлости, љубави и живота; космичко семе које се сеје по свим сазвежђима и звезданим јатима, по свим овостраним и оностраним световима.
Почетак Свега јесте Душа.
Из Душе су изникли и израсли сви светови, све планете, сва сунца, сва сазвежђа и звездана јата, као и сва бића у свим световима, у свим пространствима.
Душа је велика колико и Свемир.
Душа пробуђеног и освешћеног човека нема граница.
Она се шири и развија упоредо са ширењем и развијањем Свемира.


У Души се рађа свака Идеја постојања.
У Души се налази сваки лични стваралачки Печат, јер је све испуњено посебношћу.
У Души се обједињавају све Силе постојања.
У Души се цртају сви стваралачки Планови стварања и препорађања.
У Души се описује граница сваршене Целине.
У Души се сликају холографске светлосне Визије наума.
У Души је свака школа Знања.
У Души је свака нит Повезаности.
У Души је свако јасно Размишљање.
У Души се дешава свако љубавно Прожимање.
У Души се уговара лични животни Задатак.
У Души расте Дрво Живота.
У Души куца божански Ритам, време.
У Души се налази кристална Структура сваке идеје.
Све је у једном и једно је у свему, савршена сфера свега добро уклопљеног, то је Душа. Ако није Целовито, ко зна шта је…?
Прихвати своју Душу и као вичан капетан плови на путовање Љубави.
Иван ХРАСТ