Драган Симовић: ЗАВЕТ РАТНИКА ДУХОВНОГ СУНЦА
Лирски записи
На свом Духовном Унутарњем Небу потражи најсјајнију Звезду, и према њој се управљај.
Своје срце повежи са Срцем Неба, свој ум усмери према Божјем Уму, свој дух усаобрази са Великим Духом Стварања.
Твоја воља нека происходи из Воље Створитеља; твоја намера нека исијава из Намере Створитеља.
Иза Видљивог Сунца потражи Невидљиво Сунце, потражи Оно Сунце које је родило Ово Сунце, и њему се заветуј, њему се посвети.
Ти си посвећени ратник чији је отац Духовно Сунце и чија је мајка Васељена.
Твоја су браћа сва сунца и твоје су сестре све звезде, како у видљивим тако и у невидиљивим световима; како с ову страну тако и с ону страну Обзорја Збивања у Бескрајном Колу Вечности.
Света дужност посвећеног ратника Духовног Сунца јесте да брани Племе и Род, да се жртвује за све оне који су му мили и драги, и који су од Рода и Племена његова.
За посвећеног ратника Духовног Сунца нема ни греха ни злочина; када брани, штити и спасава Племе и Род, заиста нема ни греха ни злочина.
Може – у одбарни Рода, Племена и Светиња – погубити на стотине, на тисуће човеколиких звери, ни тада неће бити никаквога греха и злочина, јер дужност ратника и јесте да брани – и одбрани! – Светиње, Племе и Род.
Убијајући човеколике звери, ратник Духовнога Сунца самога себе – у вишим световима – посвећује, крчећи и отварајући свој Тајинствени Унутарњи Пут ка Ирију Трећег (Унутарњег) Неба.


